smučiti

Srpskohrvatski[uredi]

smȕčiti (ćirilica сму̏чити) svrš.

Kategorije:

bezl.

Oblici:

Značenja:

Osetiti neprijatnost, neraspoloženje, zasićenost prema nečemu ili nekome. Novo Miloševo^[1]

Sinonimi:

Konjugacija glagola smučiti

Infinitiv: smučiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: smȕčīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		smučim	smučiš	smuči	smučimo	smučite	smuče
Budućnost	Futur I.	smučit ću¹ smučiću	smučit ćeš¹ smučićeš	smučit će¹ smučiće	smučit ćemo¹ smučićemo	smučit ćete¹ smučićete	smučit će¹ smučiće
Budućnost	Futur II.	budem smučio²	budeš smučio²	bude smučio²	budemo smučili²	budete smučili²	budu smučili²
Prošlost	Perfekt	smučio² sam	smučio² si	smučio² je	smučili² smo	smučili² ste	smučili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam smučio²	bio si smučio²	bio je smučio²	bili smo smučili²	bili ste smučili²	bili su smučili²
	Aorist	smučih	smuči	smuči	smučismo	smučiste	smučiše
Kondicional I.		smučio² bih	smučio² bi	smučio² bi	smučili² bismo	smučili² biste	smučili² bi
Kondicional II.		bio bih smučio²	bio bi smučio²	bio bi smučio²	bili bismo smučili²	bili biste smučili²	bili bi smučili²
Imperativ		-	smuči	-	smučimo	smučite	-
Glagolski pridjev radni		smučio m. / smučila f. / smučilo n			smučili m. / smučile f. / smučila n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.