srditi
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sřːditi/
- Hifenacija: sr‧di‧ti
Glagol
[uredi]sŕditi (ćirilica ср́дити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Činiti nekoga srditim, dovoditi nekoga u stanje ljutnje. Turija Novo Miloševo Zrenjanin[1]
Primeri:
- Spávau dȕže zȁjutra, pa ako i òtac vȋče, òni se tȅglu, mȁlo se sȓdu. [2] [3] [4] Tomaševac Bačinci Laćarak Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Melenci Jaša Tomić Šurjan Boka Pavliš Sefkerin Čenej [1]
- Kȁko se nè bi sŕdio na njèga? Dȏđe mi tȗ ù kući, sèdi, jȇ, pȉje, a ȍnak ìde da prȋča pajtášima svȁšta za mòju cȕru i za mène. Neuzina [1]
Izvedene reči:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola srditi
| Infinitiv: srditi | Glagolski prilog sadašnji: sŕdēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: sŕđēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
srdim | srdiš | srdi | srdimo | srdite | srde | |
| Budućnost |
Futur I. |
srdit ću1 srdiću |
srdit ćeš1 srdićeš |
srdit će1 srdiće |
srdit ćemo1 srdićemo |
srdit ćete1 srdićete |
srdit će1 srdiće |
| Futur II. |
budem srdio2 | budeš srdio2 | bude srdio2 | budemo srdili2 | budete srdili2 | budu srdili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
srdio2 sam | srdio2 si | srdio2 je | srdili2 smo | srdili2 ste | srdili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam srdio2 | bio si srdio2 | bio je srdio2 | bili smo srdili2 | bili ste srdili2 | bili su srdili2 | |
| Imperfekt |
srđah | srđaše | srđaše | srđasmo | srđaste | srđahu | |
| Kondicional I. |
srdio2 bih | srdio2 bi | srdio2 bi | srdili2 bismo | srdili2 biste | srdili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih srdio2 | bio bi srdio2 | bio bi srdio2 | bili bismo srdili2 | bili biste srdili2 | bili bi srdili2 | |
| Imperativ |
- | srdi | - | srdimo | srdite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
srdio m. / srdila f. / srdilo n | srdili m. / srdile f. / srdila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „srditi” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 159.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).