srnuti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sřːnuti/
- Hifenacija: sr‧nu‧ti
Glagol
[uredi]sŕnuti (ćirilica ср́нути) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola srnuti
| Infinitiv: srnuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: sŕnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
srnem | srneš | srne | srnemo | srnete | srnu | |
| Budućnost |
Futur I. |
srnut ću1 srnuću |
srnut ćeš1 srnućeš |
srnut će1 srnuće |
srnut ćemo1 srnućemo |
srnut ćete1 srnućete |
srnut će1 srnuće |
| Futur II. |
budem srnuo2 | budeš srnuo2 | bude srnuo2 | budemo srnuli2 | budete srnuli2 | budu srnuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
srnuo2 sam | srnuo2 si | srnuo2 je | srnuli2 smo | srnuli2 ste | srnuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam srnuo2 | bio si srnuo2 | bio je srnuo2 | bili smo srnuli2 | bili ste srnuli2 | bili su srnuli2 | |
| Aorist |
srnuh | srnu | srnu | srnusmo | srnuste | srnuše | |
| Kondicional I. |
srnuo2 bih | srnuo2 bi | srnuo2 bi | srnuli2 bismo | srnuli2 biste | srnuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih srnuo2 | bio bi srnuo2 | bio bi srnuo2 | bili bismo srnuli2 | bili biste srnuli2 | bili bi srnuli2 | |
| Imperativ |
- | srni | - | srnimo | srnite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
srnuo m. / srnula f. / srnulo n | srnuli m. / srnule f. / srnula n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „srnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu