stići
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /stît͡ɕi/
- Hifenacija: sti‧ći
Glagol
[uredi]Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
Primeri:
- Stìćedu dȍ mraka u pùstaru. [2] [3] [4] [5] Deronje Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Mokrin Novo Miloševo Itebej Kumane Melenci Farkaždin Čip [1]
Izrazi:
- Zlo radi, zlo će testići [1]
- Bolje da te smrt uzme, neg da te suza sirotinjskastigne ("bolje umreti nego biti proklinjan"). [1]
- stigle ga lutke ("postati zlovoljan"). [1]
- sramota ne mota,stigne pa obiđe ("sramota je prolazna (u obraćanju sramežljivoj osobi)"). Novo Miloševo [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola stići
| Infinitiv: stići | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: stigavši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
stignem | stigneš | stigne | stignemo | stignete | stignu | |
| Budućnost |
Futur I. |
stići ću | stići ćeš | stići će | stići ćemo | stići ćete | stići će |
| Futur II. |
budem stigao1 | budeš stigao1 | bude stigao1 | budemo stigli1 | budete stigli1 | budu stigli1 | |
| Prošlost |
Perfekt |
stigao1 sam | stigao1 si | stigao1 je | stigli1 smo | stigli1 ste | stigli1 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam stigao1 | bio si stigao1 | bio je stigao1 | bili smo stigli1 | bili ste stigli1 | bili su stigli1 | |
| Aorist |
stigoh | stiže | stiže | stigosmo | stigoste | stigoše | |
| Kondicional I. |
stigao1 bih | stigao1 bi | stigao1 bi | stigli1 bismo | stigli1 biste | stigli1 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih stigao1 | bio bi stigao1 | bio bi stigao1 | bili bismo stigli1 | bili biste stigli1 | bili bi stigli1 | |
| Imperativ |
- | stigni | - | stignimo | stignite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
stigao m. / stigla f. / stiglo n | stigli m. / stigle f. / stigla n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
stignut m. / stignuta f. / stignuto n | stignuti m. / stignute f. / stignuta n | |||||
| 1 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola | |||||||
Reference
[uredi]- „stići” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117, 133, 139, 144.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 119.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 42, 163, 219, 222, 271.
- ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 140.