stréka
stréka
stréka (srpskohrvatski, ćir., стре́ка)[uredi]
Imenica[uredi]
stréka f (ćirilica стре́ка)
Imenica[uredi]
stréka f (ćirilica стре́ка)
Oblici:
Značenja:
- Nit opredene vune. [1]
Primeri:
- Svu streku smo namotali na klupčad. Kovilj [1]
- Opredena vuna se bojila biljnim bojama i tako obojeno predivo zvalo se „streka" ( — Sl To Oc K BP Bg NS; NM VeG Jr Il Vš Iz J) [ŽMV 172; ŠN 60, 67; EIS 89; EGJ 117; RSB]. [2] [1]
- Za Novu godinu (ili „Mali božić") pravi se vasilica. Vasilica se pravi od testa što ostane od gibanice. Pravi se u obliku prstena i izbocka se trskom (u tu svrhu svaka kuća ima još i danas, kako u Somboru tako i u Staparu i Žarkovcu, tri komada trske oko 12—15 cm, povezana crvenom vunicom, strekom). [3] Stapar [1]
Sinonimi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 58.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 98.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.