stršati
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /střʃati/
- Hifenacija: str‧ša‧ti
Glagol[uredi]
str̀šati (ćirilica стр̀шати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija[uredi]
Konjugacija glagola stršati
| Infinitiv: stršati | Glagolski prilog sadašnji: -šēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: -šēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
stršam | stršaš | strša | stršamo | stršate | stršaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
stršat ću1 stršaću |
stršat ćeš1 stršaćeš |
stršat će1 stršaće |
stršat ćemo1 stršaćemo |
stršat ćete1 stršaćete |
stršat će1 stršaće |
| Futur II. |
budem stršao2 | budeš stršao2 | bude stršao2 | budemo stršali2 | budete stršali2 | budu stršali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
stršao2 sam | stršao2 si | stršao2 je | stršali2 smo | stršali2 ste | stršali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam stršao2 | bio si stršao2 | bio je stršao2 | bili smo stršali2 | bili ste stršali2 | bili su stršali2 | |
| Imperfekt |
stršah | stršaše | stršaše | stršasmo | stršaste | stršahu | |
| Kondicional I. |
stršao2 bih | stršao2 bi | stršao2 bi | stršali2 bismo | stršali2 biste | stršali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih stršao2 | bio bi stršao2 | bio bi stršao2 | bili bismo stršali2 | bili biste stršali2 | bili bi stršali2 | |
| Imperativ |
- | stršaj | - | stršajmo | stršajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
stršao m. / stršala f. / stršalo n | stršali m. / stršale f. / stršala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference[uredi]
- „stršati” u Hrvatskom jezičnom portalu