sustati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /sǔstati/
Hifenacija: sus‧ta‧ti

Glagol

sùstati (ćirilica су̀стати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

Značenja:

Doći u stanje krajnjeg umora, iscrpsti se. ^[1]

Primeri:

Téško mi je, sùstanem. Novi Sad ^[1]
Vúkli smo đȕbre s korlíca, pa sam sùsto. A lȇpo Mára kȃže da tȏ níje za mène. Jaša Tomić ^[1]
Ȍndak kònji i sùstanēdu, nè može da izdr̀žu. ^[2] ^[3] ^[4] Tomaševac Bačinci Sremska Mitrovica Šimanovci Sombor Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Banatsko Aranđelovo Kikinda Novo Miloševo Kumane Melenci Šurjan Boka Neuzina Deska Ivanda ^[1]
Dok sam dòšō do vìnogrāda, sústō sam da nè mogu da dȋšem. Laćarak ^[1]
Kad se pȅnjēm nȁ brēg, zdrȁvō se sùstanēm. Pačir ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola sustati

Infinitiv: sustati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: sùstāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		sustanem / sustadem	sustaneš / sustadeš	sustane / sustade	sustanemo / sustademo	sustanete / sustadete	sustanu / sustadu
Budućnost	Futur I.	sustat ću¹ sustaću	sustat ćeš¹ sustaćeš	sustat će¹ sustaće	sustat ćemo¹ sustaćemo	sustat ćete¹ sustaćete	sustat će¹ sustaće
Budućnost	Futur II.	budem sustao²	budeš sustao²	bude sustao²	budemo sustali²	budete sustali²	budu sustali²
Prošlost	Perfekt	sustao² sam	sustao² si	sustao² je	sustali² smo	sustali² ste	sustali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam sustao²	bio si sustao²	bio je sustao²	bili smo sustali²	bili ste sustali²	bili su sustali²
	Aorist	sustadoh	sustade	sustade	sustadosmo	sustadoste	sustadoše
Kondicional I.		sustao² bih	sustao² bi	sustao² bi	sustali² bismo	sustali² biste	sustali² bi
Kondicional II.		bio bih sustao²	bio bi sustao²	bio bi sustao²	bili bismo sustali²	bili biste sustali²	bili bi sustali²
Imperativ		-	sustani	-	sustanimo	sustanite	-
Glagolski pridjev radni		sustao m. / sustala f. / sustalo n			sustali m. / sustale f. / sustala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„sustati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 62.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Gordana_Galetin,_Iz_leksičke_problematike_severne_Šajkaške.-2] Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 62.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-4] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52.

[1]

[2]

[3]

[4]