svája
svája
svája (srpskohrvatski, ćir., сва́ја)
[uredi]Primeri:
- Zatèčem njèga, njègovu gȍspoju i sváju z[a] àstāl, ȉgru kȃrte. [1] Itebej [2]
- Ȇj, Mȋle, dòšla príja, Sávina svája, sȁd sam vȉdo; zdrȁvo je lépa, al kȃžu nȉgdi nȇ d[a] ìde. Jaša Tomić [2]
- Idem svaji u svatove. [1] [3] Čenej Kikinda Novo Miloševo Boka Vršac Ivanda [2]
Reference
[uredi]- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 426. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 2,0 2,1 2,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).