svečarica
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /sʋet͡ʃǎrit͡sa/
- Hifenacija: sve‧ča‧ri‧ca
Imenica[uredi]
svečàrica f (ćirilica свеча̀рица)
Značenja:
- Ženska osoba svečar; slavljenica. [1]
Primeri:
- Vȉde svečàrice a[la] se lȇpo sprȅmila! Laćarak [1]
- A majstòrica Jȗlka, kad je svečàrica, tòlko sprȇmi da se jȇ i pȉje da òstane ráne i píća pȍsle još za mȅsec dána. [2] [3] Boka Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Jaša Tomić Šurjan [1]
Sinonimi:
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice svečarica
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | svečarica | svečarice |
| genitiv | svečarice | svečarica |
| dativ | svečarici | svečaricama |
| akuzativ | svečaricu | svečarice |
| vokativ | svečarice | svečarice |
| lokativ | svečarici | svečaricama |
| instrumental | svečaricom | svečaricama |
Reference[uredi]
- „svečarica” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2007, 149 str.