svetiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /sʋěːtiti/
Hifenacija: sve‧ti‧ti

Glagol[uredi]

svétiti (ćirilica све́тити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Imenica[uredi]

svetiti, Imenica|{{{rod}}}

Oblici:

-im ^[1]

Značenja:

Vršiti nad nečim crkveni obred posvećenja, osvećivati. ^[1]

Primeri:

Do oko 1918. održavao se običaj da dečaci idu po kućama i „svete vodicu”. ^[2] Jarkovac Novi Kneževac ^[1]
Pópa je svétio kȑst, kòlāč se mésio. Novi Sad ^[1]
Nè znāš da donèsu ù crkvu da svȇte i da je samlevèno? Subotica ^[1]
Dòlazi da nam svȇti vòdicu. ^[3] Elemir Gospođinci Kać Novo Miloševo ^[1]
Pa ga svȇtu, pa ga pȃlu. Đala ^[1]

Izvedene reči:

svéćēnje ^[1]

Sinonimi:

osvetivati ^[1]

Izrazi:

Svétiti vòdicu. — Pópa je dòlazio da svȇti vòdicu ù kuću ("Pópa je dòlazio da svȇti vòdicu ù kuću"). Sanad ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola svetiti

Infinitiv: svetiti		Glagolski prilog sadašnji: svétēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: svéćēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		svetim	svetiš	sveti	svetimo	svetite	svete
Budućnost	Futur I.	svetit ću¹ svetiću	svetit ćeš¹ svetićeš	svetit će¹ svetiće	svetit ćemo¹ svetićemo	svetit ćete¹ svetićete	svetit će¹ svetiće
Budućnost	Futur II.	budem svetio²	budeš svetio²	bude svetio²	budemo svetili²	budete svetili²	budu svetili²
Prošlost	Perfekt	svetio² sam	svetio² si	svetio² je	svetili² smo	svetili² ste	svetili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam svetio²	bio si svetio²	bio je svetio²	bili smo svetili²	bili ste svetili²	bili su svetili²
	Imperfekt	svećah	svećaše	svećaše	svećasmo	svećaste	svećahu
Kondicional I.		svetio² bih	svetio² bi	svetio² bi	svetili² bismo	svetili² biste	svetili² bi
Kondicional II.		bio bih svetio²	bio bi svetio²	bio bi svetio²	bili bismo svetili²	bili biste svetili²	bili bi svetili²
Imperativ		-	sveti	-	svetimo	svetite	-
Glagolski pridjev radni		svetio m. / svetila f. / svetilo n			svetili m. / svetile f. / svetila n
Glagolski pridjev trpni		svećen m. / svećena f. / svećeno n			svećeni m. / svećene f. / svećena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„svetiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 107.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 122.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Milenko_S._Filipović,_Različita_etnološka_građa_iz_Jarkovca_(u_Banatu).-2] Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 107.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 122.

[1]

[2]

[3]