svinjče
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sʋǐːɲt͡ʃe/
- Hifenacija: svinj‧če
Imenica
[uredi]svínjče n (ćirilica сви́њче)
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Svinja koja živi slobodno u prirodi, koja nije pripitomljena. [1]
- Isto. [2] Međa[1]
- Prljav čovek; moralno propala osoba. [1]
Primeri:
- Sam zàklo dvȃ svínjčeta, jèdno mène, jèdno mòjim sȋnu. [3] [4] Jaša Tomić Jamena Morović Gibarac Molovin Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Martinci Erdevik Grabovci Klenak Platičevo Hrtkovci Jarak Voganj Šuljam Ležimir Sviloš Kupinovo Ogar Jazak Vrdnik Čerević Boljevci Karlovčić Prhovo Mali Radinci Neradin Sremska Kamenica Surčin Vojka Golubinci Maradik Krušedol Batajnica Belegiš Novi Slankamen Krčedin Subotica Gospođinci Futog Novi Sad Kać Novo Miloševo Itebej Šurjan Boka Neuzina Opovo Farkaždin [1]
- Svínjče vȍle iz òtog da jȇ. Martonoš [1]
- Nè sme da kȍlje vȅće svínjče nȅdēljno od mèter. Đala [1]
- Šȅs óvce zaklȁli i četȉri svinjčȅta. Izbište Vršac [1]
- Zàkolje se svìnjče. [3] Buđanovci Farkaždin [1]
- Ȍd šta da kȕva kad nȇmamo da zàkoljemo svínče. [3] [2] [5] Zrenjanin Srpski Krstur Sanad Kikinda Bočar Novi Bečej Bašaid Srpska Crnja Kumane Itebej Boka Međa Tomaševac Čenta Farkaždin Kruščica Lovra Ivanda [1]
- Rétko siròma čòvek da je zàklo od mètera svínče. Đala [1]
- Vȍle da ȉma jȁgnje, vȍle da ȉma svínče. Elemir [1]
- Kȁ ćemo mȋ zàklati dvȃ svìnčeta? [3] [6] Đala Stapar Gospođinci Đala Bašaid Farkaždin [1]
- Tȏ je bílo dìvije svínče — na prímer na stráni, kȍ da znȃš štȁ je. Subotica [1]
- Pa svínjče mȏra da bȉde fȕrt svínjče. Níje dȍsta što si óde tàki, neg i tȁmo di ȍdeš. Jaša Tomić Neuzina Šurjan [1]
Sinonimi:
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice svinjče
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | svinjče | - |
| genitiv | svinjčeta | - |
| dativ | svinjčetu | - |
| akuzativ | svinjče | - |
| vokativ | svinjče | - |
| lokativ | svinjčetu | - |
| instrumental | svinjčetom | - |
Reference
[uredi]- „svinjče” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 105. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 365.
- ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 154.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 155.