svršavati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /sʋrʃǎːʋati/
- Hifenacija: svr‧ša‧va‧ti
Glagol
[uredi]svršávati (ćirilica сврша́вати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Privoditi kraju, dovršavati neki posao i sl. [2] Novo Miloševo Jaša Tomić[1]
- Školovati se, sticati neku kvalifikaciju. [1]
- Privesti kraju, dovršiti neki posao i sl. [1]
- Završiti školovanje, steći neku kvalifikaciju; odslužiti vojni rok. [1]
- Okončati polni odnos; ejakulirati. [1]
- Doći do kraja, okončati se. [1]
Primeri:
- Njȇn òtac i mȁti su kázali nȇćedu da je prȋmu, ònī su njȗ pòslali da òna svȓši stȗdiju (u Skȏplje je svršávala škȏlu). [3] Zrenjanin [1]
- Sȁd kad je svŕšio òrānje, ȍnda je skȉno dr̀ljaču sa svòji kȏla i ȍnda je uvátio kònje u dr̀ljaču i prodŕljo je tȗ célu njȉvu. [2] [4] [5] [3] Kumane Šimanovci Gospođinci Đala Novo Miloševo Srpska Crnja Međa Kusić [1]
- Kad su stȉgle do cigljàne, òna svŕšila pòso i tȗ se srȅle. Martonoš [1]
- A ȏn njègovo svȓši, i vȁta kònje da ìde kȕći. Deronje [1]
- Mírica je stàrija, òna je već trȋ rázreda svŕšila. Đala [1]
- Kad svȓšim škȍlu, ìći ću na zànāt. [3] [6] Kumane Zrenjanin Čenej [1]
- Kad svr̀šio vòjsku, ȍnda dòšo s ȍčuvom da pròda zȅmlju. Pomaz [1]
- Svr̀šio matúru. Sremska Kamenica [1]
- Kad se svr̀šilo vèčērnje, tríput se obìlazilo oko cȓkve. Bata [1]
- Pȍse se svr̀šio rȁt. Vršac [1]
- Dȉskusie se slȁbo ràzvīju i zàto se i bȑzo svȑši. [3] Bašaid [1]
Izrazi:
- Svršiti veče ("zbližiti se, započeti ljubavnu vezu sa devojkom"; "To i drugo veče, kad se oni"). Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]
- Svršiti nuždu ("defecirati"). Vršac [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola svršavati
Infinitiv: svršavati | Glagolski prilog sadašnji: svršávajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: svršávānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
svršavam | svršavaš | svršava | svršavamo | svršavate | svršavaju | |
Budućnost |
Futur I. |
svršavat ću1 svršavaću |
svršavat ćeš1 svršavaćeš |
svršavat će1 svršavaće |
svršavat ćemo1 svršavaćemo |
svršavat ćete1 svršavaćete |
svršavat će1 svršavaće |
Futur II. |
budem svršavao2 | budeš svršavao2 | bude svršavao2 | budemo svršavali2 | budete svršavali2 | budu svršavali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
svršavao2 sam | svršavao2 si | svršavao2 je | svršavali2 smo | svršavali2 ste | svršavali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam svršavao2 | bio si svršavao2 | bio je svršavao2 | bili smo svršavali2 | bili ste svršavali2 | bili su svršavali2 | |
Imperfekt |
svršavah | svršavaše | svršavaše | svršavasmo | svršavaste | svršavahu | |
Kondicional I. |
svršavao2 bih | svršavao2 bi | svršavao2 bi | svršavali2 bismo | svršavali2 biste | svršavali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih svršavao2 | bio bi svršavao2 | bio bi svršavao2 | bili bismo svršavali2 | bili biste svršavali2 | bili bi svršavali2 | |
Imperativ |
- | svršavaj | - | svršavajmo | svršavajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
svršavao m. / svršavala f. / svršavalo n | svršavali m. / svršavale f. / svršavala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
svršavan m. / svršavana f. / svršavano n | svršavani m. / svršavane f. / svršavana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „svršavati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 56, 129. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 156. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 267.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 19.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).