tȍp
tȍp
tȍp (srpskohrvatski, ćir., то̏п)[uredi]
Imenica[uredi]
tȍp m (ćirilica то̏п)
Kategorije:
voj.deč.kol.
Oblici:
Značenja:
- Oruđe iz koga se puca u vreme velikih crkvenih praznika. [1]
- Kockast komad tvrdo zamešenog blata sa rupom u sredini koja puca kad se baci na zemlju. [1]
Primeri:
- Vojníci bòdu đȕbre, trȃže tòpove. [2] [3] [4] Martonoš Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Novo Miloševo Srpska Crnja [1]
- Ȕveče se pȕca, pȕškom jel tòpom. [1]
- Crkveni topovi kojima se puca samo kad su veći crkveni praznici. Ima ih četiri: veliki, onaj do njega, srednji i mali. Topovi se nabijaju sumporom za lako paljenje i odozgo se nabija hartija. Topovi se pale kad sveštenik čita „dostojno”. Novo Miloševo [1]
- Kada posle kiše ostane na šoru blato, deca prave topove pa se njima topaju. [4] [5] Kovilj Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Mokrin [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- težak ko ˜ ("imati tešku narav"). Jasenovo [1]
- Gluv ko ˜ ("potpuno gluv"). Farkaždin Vršac [1]
- RSB] [1]
- spavati ko ˜ ("tvrdo spavati, spavati dubokim snom"). Senpeter [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 166.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8, 98.
- ↑ 4,0 4,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ II Radovan Vrtipraški, Nekad bilo sad se pripoveda. Novi Sad, 1989, 98 str.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.