Prijeđi na sadržaj

tal

Izvor: Wiktionary

tal

Imenica

[uredi]

tal m (ćirilica тал)

Kategorije:

rib.


Značenja:

  1. Zadnji, uži deo vrške. [1]
  2. Prednji, veći zakošak na vrški, bubnju. [2] Sremski Karlovci Novi Sad[1]
  3. Deo, udeo u nekoj imovini, deo nasleđa. [1]
  4. Pregrada u tikvari. [2] Sremski Karlovci[1]


Primeri:

  1. Za mȏg vȇka ja nísam ni trȅći tȃl spávo pod dùšek, u krevètu, neg po pȍlju, po rítu: na zèmlji i u snégu. [3] Zrenjanin [1]
  2. Tȏ se prȁvi od dvȃ tȃla vòde i jèdnōg tȃla sìrćeta. Pačir [1]
  3. Tȗ su vèćim tȃlom Rváti. [4] [5] [6] Perlez Zmajevo Ostojićevo Kać Kikinda Vršac Jasenovo Crvena Crkva Kalaz [1]
  4. Mlȍgo je táli. [5] Itebej [1]
  5. Vrška... ima pet obruči... Jedno se zove prednji tal, jedno zadnji. Dva dela ima. [2] Novi Sad [1]
  6. Àlāt mu je tȗ dȉ rȃdi a rȉba mu je u prȅdnjem tálu, i tȗ rȉba mȍže da stȍji ako trȅba u vòdi, a òvāmo mu je súvo u čámcu. [7] Kovilj [1]
  7. Kolìki je mȏj tȃl òd kućē? Subotica [1]
  8. Òni su dȍbili dvȁ tȃla, jȁ sam jèdan tȃl. Vojka [1]
  9. Dȍbīla je ȕ tāl dvȃ lánca zèmlje. Pačir [1]
  10. Ja moj tal zemlje dam sinu. [8] [9] Čenej Čerević Đala Banatsko Aranđelovo Novi Bečej Crvena Crkva Deska Ivanda [1]
  11. Pròdam mȍj tȃo. Šimanovci [1]
  12. Dobio je na ime tala dva lanca zemlje. Begeč [1]
  13. Jèdnu dèvōjku ȉmam, nȇ da žȁlim, dȁću tȃla kòlko bȉdem skȕpio samo da bȉde srȅtna i da ȉma. Boka [1]
  14. On siroma, ona opet nije imala tala, pa su se patili. [9] Čenej Čerević Zmajevo Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Kikinda Novo Miloševo Jaša Tomić Vršac Crvena Crkva Ivanda [1]
  15. Bogata devojka, nosi veliki tal. Jasenovo [1]


Sinonimi:

  1. deo [1]
  2. gebir [1]
  3. miraz [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  3. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 150.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 335.
  5. 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 15. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 143.
  7. Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  8. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 66.
  9. 9,0 9,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene

[uredi]