tal
tal
tal (srpskohrvatski, ćir., тал)
[uredi]Imenica
[uredi]tal m (ćirilica тал)
Kategorije:
rib.
- Zadnji, uži deo vrške. [1]
- Prednji, veći zakošak na vrški, bubnju. [2] Sremski Karlovci Novi Sad[1]
- Deo, udeo u nekoj imovini, deo nasleđa. [1]
- Pregrada u tikvari. [2] Sremski Karlovci[1]
Primeri:
- Za mȏg vȇka ja nísam ni trȅći tȃl spávo pod dùšek, u krevètu, neg po pȍlju, po rítu: na zèmlji i u snégu. [3] Zrenjanin [1]
- Tȏ se prȁvi od dvȃ tȃla vòde i jèdnōg tȃla sìrćeta. Pačir [1]
- Tȗ su vèćim tȃlom Rváti. [4] [5] [6] Perlez Zmajevo Ostojićevo Kać Kikinda Vršac Jasenovo Crvena Crkva Kalaz [1]
- Mlȍgo je táli. [5] Itebej [1]
- Vrška... ima pet obruči... Jedno se zove prednji tal, jedno zadnji. Dva dela ima. [2] Novi Sad [1]
- Àlāt mu je tȗ dȉ rȃdi a rȉba mu je u prȅdnjem tálu, i tȗ rȉba mȍže da stȍji ako trȅba u vòdi, a òvāmo mu je súvo u čámcu. [7] Kovilj [1]
- Kolìki je mȏj tȃl òd kućē? Subotica [1]
- Òni su dȍbili dvȁ tȃla, jȁ sam jèdan tȃl. Vojka [1]
- Dȍbīla je ȕ tāl dvȃ lánca zèmlje. Pačir [1]
- Ja moj tal zemlje dam sinu. [8] [9] Čenej Čerević Đala Banatsko Aranđelovo Novi Bečej Crvena Crkva Deska Ivanda [1]
- Pròdam mȍj tȃo. Šimanovci [1]
- Dobio je na ime tala dva lanca zemlje. Begeč [1]
- Jèdnu dèvōjku ȉmam, nȇ da žȁlim, dȁću tȃla kòlko bȉdem skȕpio samo da bȉde srȅtna i da ȉma. Boka [1]
- On siroma, ona opet nije imala tala, pa su se patili. [9] Čenej Čerević Zmajevo Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Kikinda Novo Miloševo Jaša Tomić Vršac Crvena Crkva Ivanda [1]
- Bogata devojka, nosi veliki tal. Jasenovo [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 150.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 335.
- ↑ 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 15. Greška u referenci: Neispravna oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 143.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 66.
- ↑ 9,0 9,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).