točak

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /tǒt͡ʃak/
  • Hifenacija: to‧čak

Imenica[uredi]

tòčak m (ćirilica то̀чак)


Oblici:

  1. točka [1]
  2. tȍčak Batanja [2], tòčak, tóčak [1]
  3. tòčak, tóčak [1]
  4. tòčak [1]
  5. tòčak, tóčak Vršac [1]

Značenja:

  1. Deo vozila (mašine, oruđa) kružnog oblika koji se okreće oko osovine i čini da se vozilo kreće sa manje otpora. [3] [4] [5] [6] Stapar[1]
  2. Točak pluga koji se kreće po neuzoranom delu njive. [7] Subotica Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Novi Sad Kovilj Titel[1]
  3. Deo na kolima koji se može okretati na jednu i na drugu stranu i na kojem stoji prednji kraj lotri. [8] Erdevik Sremska Kamenica Sombor Čurug Čenej[1]
  4. Točak pluga koji ide po brazdi. Subotica[1]
  5. Predmet kružnog, tanjirastog oblika čijim se okretanjem pokreće kakav mehanizam. [1]
  6. Vrsta bunara iz kojeg se voda vadi okretanjem točka ili ručice. [1]
  7. Masivni predmet kružnog oblika koji se nalazi odozgo na bormašini, služi za ravnomerno raspoređivanje kinetičke energije. [1]

Primeri:

  1. A kad dòzvolidu da i[h] dèvōjke nadmȗdridu, ȍndak òni ȕzmu krèča pa lȏtre i tòčkove, i svȅ zàmažu. Beška [1]
  2. Òni što ìmaju gùmene tòčkove, níje baš bílo galáme. Kula [1]
  3. Ùmal nísu svȉ posrádali; kad je vòzio ko sùmānut, a još klízi, pa mu òtpo tòčak i se isprèvrćali. Boka [1]
  4. Tòčkove je nȃjbȍlje prȁviti od brȇsta. [9] [10] [8] [2] [11] [7] Alibunar Jamena Vašica Morović Gibarac Sremska Rača Bačinci Sot Erdevik Martinci Ležimir Sviloš Sremska Mitrovica Čerević Klenak Voganj Jarak Jazak Hrtkovci Vrdnik Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Krušedol Ogar Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Golubinci Krčedin Vojka Boljevci Novi Slankamen Batajnica Surčin Belegiš Martonoš Pačir Sombor Bajša Mol Sivac Bački Brestovac Turija Bačko Gradište Lalić Nadalj Čurug Despotovo Deronje Zmajevo Vajska Gospođinci Silbaš Žabalj Čenej Mošorin Kać Rumenka Šajkaš Bačka Palanka Begeč Kovilj Gardinovci Titel Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Padej Iđoš Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Elemir Jaša Tomić Aradac Šurjan Neuzina Konak Botoš Orlovat Perlez Dobrica Margita Idvor Veliko Središte Čenta Vršac Uljma Crepaja Sefkerin Dolovo Bela Crkva Pančevo Deliblato Bavanište Omoljica Kovin Batanja Deska [1]
  5. Naprȁvu ko ljuljȃška, pa ȉma dȑvo, pa ȍndak ȉma jedȁn tóčak, pa mȏmci obȑćedu. Jasenovo Izbište Kruščica [1]
  6. Ȉmamo kolíca sa dvȁ tóčka. Vršac [1]
  7. Na kolovratu su delovi: vreteno, krila, stupčići, točak, šrof, papuče i sluga. [4] [1]
  8. Ȉmamo ònāj kvȅč, tȍ ȉma rȕčku, ȍndak tȕ ȉma tòčak, òkreće, a tȕ ȉma òna dvȁ váljka koja mȅlju, i ovàko ȍkolo ȉma sȁnduk ònaj, i tȏ se kvȅča. Beška [1]
  9. Tȕ smo mȉ tȃj mlȉn sȁv razmontírali, tȇ kàiše, tȇ tòčkove. Laćarak [1]
  10. Ùvātiš zà tāj tòčak [na bunaru] pa vr̀tīš. [12] Kula [1]
  11. Točak na bunaru služi za vađenje vode, umesto đerma i šibe. Pokretanjem točka okreće se valjak na koji se namotava lanac ili konopac prilikom vađenja šavolja. Na točku od bunara postoji i zapinjač koji drži točak kad je šavolj pun vode. Novo Miloševo [1]
  12. Ȉma jèdna kolènika i jèdan mȃli tòčak, s òtim se tkȃ. [10] [12] Bašaid Jamena Morović Bačinci Sot Erdevik Neštin Martinci Susek Sviloš Čerević Šuljam Jarak Vrdnik Hrtkovci Platičevo Šatrinci Obrež Prhovo Ugrinovci Bečmen Boljevci Stari Slankamen Surduk Subotica Senta Sombor Sivac Stapar Lalić Deronje Bođani Tovariševo Banatsko Aranđelovo Mokrin Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Melenci Žitište Jaša Tomić Aradac Konak Dobrica Margita Sakule Vršac Alibunar Crepaja Sefkerin Kajtasovo Vračev Gaj Deliblato Kovin [1]
  13. Tóčak jedȁn od mèsinga, sa dȑžalicom jednȍm. Izbište Vršac [1]
  14. Nȅki je na šíbu, nȅki je na tòčak. [12] Novi Bečej Sviloš Ledinci Bukovac Čortanovci Morović Erdevik Neštin Vašica Sot Kukujevci Martinci Hrtkovci Jarak Platičevo Prhovo Obrež Sombor Tovariševo Lalić Senta Bačka Palanka Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Srpska Crnja Radojevo Bašaid Melenci Žitište Aradac Botoš Sefkerin Crepaja Pančevo Kovin Deliblato Kajtasovo [1]
  15. Vȅlika [je] bíla [bormašina], ìmala gȍre tòčak. [13] Neštin Sot Neradin Inđija Kać Novi Sad Futog Kovilj [1]
  16. Glȅ kȁko se izrovášila, a kad sam jȃ kázo da glédi dȉ tȅra tòčak, ȍnak nȉko níje slȕšo. Šurjan Susek Sviloš Čerević Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
  17. Išao sam na točku. Begeč [1]

Sinonimi:

  1. koleso [1]
  2. zamajac [1]
  3. becikli [1]

Izrazi:

  1. Ȉdi ù očintòčak! ("oštra psovka posle koje nema više razgovora"). Futog [1]
  2. kotrljati se ko ˜ [1]
  3. Glupav ko ˜ [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • točak” u Hrvatskom jezičnom portalu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /tǒt͡ʃak/
  • Hifenacija: to‧čak

Imenica[uredi]

tòčak m (ćirilica то̀чак)


Oblici:

  1. točka [1]
  2. tȍčak Batanja [2], tòčak, tóčak [1]
  3. tòčak, tóčak [1]
  4. tòčak [1]
  5. tòčak, tóčak Vršac [1]

Značenja:

  1. Deo vozila (mašine, oruđa) kružnog oblika koji se okreće oko osovine i čini da se vozilo kreće sa manje otpora. [3] [4] [5] [6] Stapar[1]
  2. Točak pluga koji se kreće po neuzoranom delu njive. [7] Subotica Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Novi Sad Kovilj Titel[1]
  3. Deo na kolima koji se može okretati na jednu i na drugu stranu i na kojem stoji prednji kraj lotri. [8] Erdevik Sremska Kamenica Sombor Čurug Čenej[1]
  4. Točak pluga koji ide po brazdi. Subotica[1]
  5. Predmet kružnog, tanjirastog oblika čijim se okretanjem pokreće kakav mehanizam. [1]
  6. Vrsta bunara iz kojeg se voda vadi okretanjem točka ili ručice. [1]
  7. Masivni predmet kružnog oblika koji se nalazi odozgo na bormašini, služi za ravnomerno raspoređivanje kinetičke energije. [1]

Primeri:

  1. A kad dòzvolidu da i[h] dèvōjke nadmȗdridu, ȍndak òni ȕzmu krèča pa lȏtre i tòčkove, i svȅ zàmažu. Beška [1]
  2. Òni što ìmaju gùmene tòčkove, níje baš bílo galáme. Kula [1]
  3. Ùmal nísu svȉ posrádali; kad je vòzio ko sùmānut, a još klízi, pa mu òtpo tòčak i se isprèvrćali. Boka [1]
  4. Tòčkove je nȃjbȍlje prȁviti od brȇsta. [9] [10] [8] [2] [11] [7] Alibunar Jamena Vašica Morović Gibarac Sremska Rača Bačinci Sot Erdevik Martinci Ležimir Sviloš Sremska Mitrovica Čerević Klenak Voganj Jarak Jazak Hrtkovci Vrdnik Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Krušedol Ogar Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Golubinci Krčedin Vojka Boljevci Novi Slankamen Batajnica Surčin Belegiš Martonoš Pačir Sombor Bajša Mol Sivac Bački Brestovac Turija Bačko Gradište Lalić Nadalj Čurug Despotovo Deronje Zmajevo Vajska Gospođinci Silbaš Žabalj Čenej Mošorin Kać Rumenka Šajkaš Bačka Palanka Begeč Kovilj Gardinovci Titel Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Padej Iđoš Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Taraš Elemir Jaša Tomić Aradac Šurjan Neuzina Konak Botoš Orlovat Perlez Dobrica Margita Idvor Veliko Središte Čenta Vršac Uljma Crepaja Sefkerin Dolovo Bela Crkva Pančevo Deliblato Bavanište Omoljica Kovin Batanja Deska [1]
  5. Naprȁvu ko ljuljȃška, pa ȉma dȑvo, pa ȍndak ȉma jedȁn tóčak, pa mȏmci obȑćedu. Jasenovo Izbište Kruščica [1]
  6. Ȉmamo kolíca sa dvȁ tóčka. Vršac [1]
  7. Na kolovratu su delovi: vreteno, krila, stupčići, točak, šrof, papuče i sluga. [4] [1]
  8. Ȉmamo ònāj kvȅč, tȍ ȉma rȕčku, ȍndak tȕ ȉma tòčak, òkreće, a tȕ ȉma òna dvȁ váljka koja mȅlju, i ovàko ȍkolo ȉma sȁnduk ònaj, i tȏ se kvȅča. Beška [1]
  9. Tȕ smo mȉ tȃj mlȉn sȁv razmontírali, tȇ kàiše, tȇ tòčkove. Laćarak [1]
  10. Ùvātiš zà tāj tòčak [na bunaru] pa vr̀tīš. [12] Kula [1]
  11. Točak na bunaru služi za vađenje vode, umesto đerma i šibe. Pokretanjem točka okreće se valjak na koji se namotava lanac ili konopac prilikom vađenja šavolja. Na točku od bunara postoji i zapinjač koji drži točak kad je šavolj pun vode. Novo Miloševo [1]
  12. Ȉma jèdna kolènika i jèdan mȃli tòčak, s òtim se tkȃ. [10] [12] Bašaid Jamena Morović Bačinci Sot Erdevik Neštin Martinci Susek Sviloš Čerević Šuljam Jarak Vrdnik Hrtkovci Platičevo Šatrinci Obrež Prhovo Ugrinovci Bečmen Boljevci Stari Slankamen Surduk Subotica Senta Sombor Sivac Stapar Lalić Deronje Bođani Tovariševo Banatsko Aranđelovo Mokrin Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Melenci Žitište Jaša Tomić Aradac Konak Dobrica Margita Sakule Vršac Alibunar Crepaja Sefkerin Kajtasovo Vračev Gaj Deliblato Kovin [1]
  13. Tóčak jedȁn od mèsinga, sa dȑžalicom jednȍm. Izbište Vršac [1]
  14. Nȅki je na šíbu, nȅki je na tòčak. [12] Novi Bečej Sviloš Ledinci Bukovac Čortanovci Morović Erdevik Neštin Vašica Sot Kukujevci Martinci Hrtkovci Jarak Platičevo Prhovo Obrež Sombor Tovariševo Lalić Senta Bačka Palanka Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Srpska Crnja Radojevo Bašaid Melenci Žitište Aradac Botoš Sefkerin Crepaja Pančevo Kovin Deliblato Kajtasovo [1]
  15. Vȅlika [je] bíla [bormašina], ìmala gȍre tòčak. [13] Neštin Sot Neradin Inđija Kać Novi Sad Futog Kovilj [1]
  16. Glȅ kȁko se izrovášila, a kad sam jȃ kázo da glédi dȉ tȅra tòčak, ȍnak nȉko níje slȕšo. Šurjan Susek Sviloš Čerević Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
  17. Išao sam na točku. Begeč [1]

Sinonimi:

  1. koleso [1]
  2. zamajac [1]
  3. becikli [1]

Izrazi:

  1. Ȉdi ù očintòčak! ("oštra psovka posle koje nema više razgovora"). Futog [1]
  2. kotrljati se ko ˜ [1]
  3. Glupav ko ˜ [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • točak” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 43.
  3. 3,0 3,1 Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 106, 107.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 88. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. 5,0 5,1 Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 44.
  6. 6,0 6,1 Konji vrani. 1987, 326 str, str. 78.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  9. 9,0 9,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 85, 99, 125, 320.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 17. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  11. 11,0 11,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12.
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 12,5 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  13. 13,0 13,1 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).