trȅš
trȅš
trȅš (srpskohrvatski, ćir., тре̏ш)
[uredi]Imenica
[uredi]trȅš m (ćirilica тре̏ш)
Oblici:
Značenja:
- Deo vršalice u koji se ubacuju snopovi žita i gde se izdvaja zrnevlje iz žitnog klasa. [1]
Primeri:
- Nemojte tako friško da mećete snopove u treš! [2] Mokrin [1]
- Tȃj trȅš je bȉo jèdan vȅliki dr̀veni sȁnduk, nȅki je ìmo trȋ métera, nȅki vȉše, tȗ ȍnak mȅteš snòpove, ùnūtri se tȏ svȅ òdvāja i slȁma ìde na elevȃtor, plȅva se skȗplja dóle, a u džákove se skȗplja čȉsto zȑno. [3] Jaša Tomić Ravno Selo Begeč Višnjićevo Novo Miloševo Melenci Taraš Šurjan [1]
- Na drešu je šuper koji pušta snopove u dob. Begeč Subotica [1]
- Ȍndak su izìšli trèšovi koji su vȑli u àvlijama i pȃrne mašíne pȑvo su bíle. [4] Tomaševac Mokrin Dobrica [1]
- Prve vršalice bile su udešene na konjski pogon (vuču). Četiri dobra konja upregnuta u mašinu išla su unaokolo i terala „dreš”. [5] Pivnice Novi Karlovci Novi Kneževac Vršac Jasenovo Crvena Crkva Ivanda [1]
- Bȃcadu snòpove na drȅš. [6] Čenej Susek Sviloš Melenci [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 191.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 162.
- ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 105.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).