trava

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /trǎːʋa/
  • Hifenacija: tra‧va

Imenica[uredi]

tráva f (ćirilica тра́ва)


Kategorije: bot.

Oblici:

  1. trȃva, tráva [1]
  2. tráva [1]

Značenja:

  1. Agrimonia eupatoria. [1]
  2. Achillea millefolium. [2][1]
  3. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  4. Isto. [3] Kovilj[1]
  5. Vrsta trave koja raste u vodi. [3] Kovilj[1]
  6. Capsella bursa pastoris. [1]
  7. Anagallis arvensis. [1]
  8. Polygonum persicaria. [4] Pivnice[1]
  9. Hypericum perforatum. [4] Vajska[1]
  10. Matricaria chamomilla. [1]
  11. Portulaca oleracea. [4] Vajska[1]
  12. Galium aparine. [4] Neštin[1]
  13. Isto. [4] Bač[1]
  14. Melissa officinalis. [1]
  15. Genista tinctoria. [5] Čortanovci[1]
  16. Solanum nigrum. [4] Bač[1]
  17. Isto. [1]
  18. Centaurea cyanus. [1]
  19. Mentha aquatica. [6] Vizić[1]
  20. Melissa officinalis. [6] Neštin Ruma[1]
  21. Physalis alkekengi. Novi Sad[1]
  22. Isto. [1]
  23. Agrimonia eupatoria. [1]
  24. Različite vrste trave koje rastu u ritu. [1]
  25. Melissa officinalis. [6] Đala Banatsko Aranđelovo[1]
  26. Panicum crus-galli. [1]
  27. Lolium perenne. [1]
  28. Bifora radians. [4] Neštin Tovariševo Obrovac Bačka Palanka[1]
  29. Daucus carota. [4] Pivnice Despotovo[1]
  30. Polygonum maculosa. [1]
  31. Hibiscus trionum. [1]
  32. Lekovita biljka. [1]
  33. Zeleni pokrivač zemlje od takvih biljaka. [1]

Primeri:

  1. Nàkupim tráve i nàberem, pa donèsem jȁgnjetu. Bačko Petrovo Selo [1]
  2. Blȉže pròleću onak tráva nȉkne i urásti, i ȍnakēna ìde krȁva da páse. [7] Zrenjanin Sremska Mitrovica Čenej Novo Miloševo Kumane Aradac Kovin [1]
  3. Pȍsle smo òpet kȍpali bòstan — tríputena u jèdno lȅto — dok nè počne da zrȇ, da nȇma tráve u njèga. [7] Jaša Tomić [1]
  4. A sȁd mȅtli smo trȃvu. [8] Izbište Ivanda [1]
  5. Nȅko kȃže rȁnjenīkova, al većìnōm svȉ zovémo ánjđina tráva. Jedàrēd, znȃm, pripúštali su tȗ bíka, i nalètijo nà plug. I š čȋm smo mògli: ánjđine tráve i u làvōr i operémo nȅkoliko púta i pròšlo, zaráslo. [4] Tovariševo [1]
  6. Mȋ kȃžemo bȇla tráva, tȃ cvàti i jȃko ráste bȓzo. [4] Silbaš Tovariševo [1]
  7. Pa sȁ[d] tȏ ìma pò bāštama, tȇ bȇle tráve. Cvèta, i béla. Ìma bȇli cvȇt, bȇla tráva zòvē se. [1]
  8. Vȉdi u òvōj dȅtelini bȇle tráve. Tàko kȃžu, bȇla tráva, a kat sa dècōm, ȍnda kȃžemo vȍle-nè vole, i tàko, ali bȇla tráva je ; 2. ‘ Galinsoga parviflora ’. [4] Tovariševo Pivnice Despotovo Parage Silbaš Obrovac [1]
  9. Vidòvska tráva, tȏ do Vȉdova dna ráste, ìma, nàkō, kȍ vȍdnjikav lȋst, a cvètići su mȃli. I plávog ȉma i crvènōg. [4] Obrovac Pivnice Despotovo Deronje Parage Silbaš Bođani Tovariševo Bačka Palanka [1]
  10. Vrlo retko se čuje i izraz žabljak [za kamilicu], a još ređe žablja trava, žablji cvet. [9] [1]
  11. Mȁžēmo mȁticinom trávom ìznūtra kȍšnicu, tȏ i[h] privúče. [6] Tovariševo Bački Brestovac [1]
  12. Màtičnom trávom mȁžem kȍšnicu da prìmāmi rȏj. [6] Debeljača Jarak Tomaševac Idvor Dolovo [1]
  13. Mȁže se plètara màtičnom trávom. [6] Klenak [1]
  14. Plȃva tráva; tȏ ráste u žȉtu. Tȏ slȉčno, nàko, kȍ kúkolj. [4] Tovariševo Obrovac [1]
  15. Pčèlinjom trávom se prèmaže kȍšnica da se privúku pčȅle. Svetozar Miletić [1]
  16. Pčèlinja tráva mirìši ko limunáda. [6] Sombor Srpski Krstur [1]
  17. Rȁnjenīkova tráva, tȃ ráste òpet po ledìnama, tȗ kòd nās, nà tīm slȁtinavim zèmljama je l kȁko i[h] zòvu, tȇ, lònčārska njȉva, tȏ se prȁve lȏnci òd njē. I ȅto, tȏ se, još mȁti nȁša kad je bíla žíva, ȕvēk tȏ brála, i ȍnda, kat se poséčeš, pèrēš s òtīm. [4] Deronje Tovariševo [1]
  18. Tàko se mȍže ùvatiti dȍsta rȉbe ako je òna u vȅlikoj bȉci u plićáku, gde su blága rȉvīšta i sítīšta i rìtska tráva. [3] Kovilj [1]
  19. Tȏ je ȉsto kȁo sírak, sàmo kad òtkinēmo ònu sȓč, pa ȕzmeš u ústa, òna ìma, bȁš slȁtka, kȍ da ìma nȅkok šèćera ù njōj. Óde kȃžu slàtka tráva. [4] Parage [1]
  20. Tvŕda tráva, kȍ žȉto ìma, kȍ vlȃt od žȉta. Tvŕda je. Ȉma je sȁd nà ulici. [4] Silbaš Parage Bođani Tovariševo Bačka Palanka [1]
  21. Je l tȏ ìma crvèno po lístu? Pa dȃ, tȏ od mȃjke bȍžje òstalo. Nȅko zòve tráva mȃjke bȍžje, a nȅko je zòve dìvija pàprika. [4] Silbaš [1]
  22. Ova bolest [prišt] se najviše leči „travom od prišta”. [10] [1]
  23. Kad ȍdeš kȕći, nek òna kȗpi tráva, nána i plùćnjāk, i òna se nȇće bòjati. Deronje [1]
  24. Tȁta, nȅ znam štȁ je svȅ, nȅ znam, nȅke tráve kȕvo. Beška [1]
  25. Ȉmāmo pȇt trȁktora i sȅdam vr̀šalīca, trínajs kosàčīca samovezàčica i čètir što kȍsu trávu, sȇno. [7] Mokrin [1]
  26. A ȍnda dȁlje bílo još tráve, pa nȅki jȅndek da òdvodi vȍdu, pa ȍnda dȏđe kȁldrma. Kula [1]
  27. Mȁrta ìdu nȁpolje na trávu. [7] Kumane [1]
  28. Tȏ smo ìgrali, jèdni drȕgo jȗrimo; i tȗ je bílo zelèna tráva lépa. [7] Itebej [1]

Izrazi:

  1. Da nema nos, paso bitravu ("vrlo je glup, zaostao, nekulturan"). [1]
  2. ne lipši magarče do zelenetrave ("tome se ne treba ni nadati"). [1]
  3. Sveti Sava, zeleni se ˜ ("blaga zima"). Jasenovo [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • trava” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Mirjana Maluckov, O ovčarstvu u jugoistočnom Banatu. — Rad, 35, 1993, 187—198, str. 189.
  3. 3,0 3,1 3,2 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  5. Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140, 149. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 54.
  9. Jovan Tucakov, Lekovite sirovine u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1950, 347 str, str. 45.
  10. Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 93.