tulumariti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /tulumǎːriti/
• Hifenacija: tu‧lu‧ma‧ri‧ti

Glagol

tulumáriti (ćirilica тулума́рити) nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola tulumariti

Infinitiv: tulumariti		Glagolski prilog sadašnji: tulumárēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: tulumárēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		tulumarim	tulumariš	tulumari	tulumarimo	tulumarite	tulumariju
Budućnost	Futur I.	tulumarit ću1 tulumariću	tulumarit ćeš1 tulumarićeš	tulumarit će1 tulumariće	tulumarit ćemo1 tulumarićemo	tulumarit ćete1 tulumarićete	tulumarit će1 tulumariće
	Futur II.	budem tulumario2	budeš tulumario2	bude tulumario2	budemo tulumarili2	budete tulumarili2	budu tulumarili2
Prošlost	Perfekt	tulumario2 sam	tulumario2 si	tulumario2 je	tulumarili2 smo	tulumarili2 ste	tulumarili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam tulumario2	bio si tulumario2	bio je tulumario2	bili smo tulumarili2	bili ste tulumarili2	bili su tulumarili2
	Imperfekt	tulumarih	tulumariše	tulumariše	tulumarismo	tulumariste	tulumarihu
Kondicional I.		tulumario2 bih	tulumario2 bi	tulumario2 bi	tulumarili2 bismo	tulumarili2 biste	tulumarili2 bi
Kondicional II.		bio bih tulumario2	bio bi tulumario2	bio bi tulumario2	bili bismo tulumarili2	bili biste tulumarili2	bili bi tulumarili2
Imperativ		-	tulumarij	-	tulumarijmo	tulumarijte	-
Glagolski pridjev radni		tulumario m. / tulumarila f. / tulumarilo n			tulumarili m. / tulumarile f. / tulumarila n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „tulumariti” u Hrvatskom jezičnom portalu