tvrdičiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /tʋřdit͡ʃiti/
• Hifenacija: tvr‧di‧či‧ti

Glagol

tvr̀dičiti (ćirilica твр̀дичити) nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola tvrdičiti

Infinitiv: tvrdičiti		Glagolski prilog sadašnji: tvr̀dičēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: tvr̀dičēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		tvrdičim	tvrdičiš	tvrdiči	tvrdičimo	tvrdičite	tvrdiče
Budućnost	Futur I.	tvrdičit ću1 tvrdičiću	tvrdičit ćeš1 tvrdičićeš	tvrdičit će1 tvrdičiće	tvrdičit ćemo1 tvrdičićemo	tvrdičit ćete1 tvrdičićete	tvrdičit će1 tvrdičiće
	Futur II.	budem tvrdičio2	budeš tvrdičio2	bude tvrdičio2	budemo tvrdičili2	budete tvrdičili2	budu tvrdičili2
Prošlost	Perfekt	tvrdičio2 sam	tvrdičio2 si	tvrdičio2 je	tvrdičili2 smo	tvrdičili2 ste	tvrdičili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam tvrdičio2	bio si tvrdičio2	bio je tvrdičio2	bili smo tvrdičili2	bili ste tvrdičili2	bili su tvrdičili2
	Imperfekt	tvrdičah	tvrdičaše	tvrdičaše	tvrdičasmo	tvrdičaste	tvrdičahu
Kondicional I.		tvrdičio2 bih	tvrdičio2 bi	tvrdičio2 bi	tvrdičili2 bismo	tvrdičili2 biste	tvrdičili2 bi
Kondicional II.		bio bih tvrdičio2	bio bi tvrdičio2	bio bi tvrdičio2	bili bismo tvrdičili2	bili biste tvrdičili2	bili bi tvrdičili2
Imperativ		-	tvrdiči	-	tvrdičimo	tvrdičite	-
Glagolski pridjev radni		tvrdičio m. / tvrdičila f. / tvrdičilo n			tvrdičili m. / tvrdičile f. / tvrdičila n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „tvrdičiti” u Hrvatskom jezičnom portalu