uja
uja
uja (srpskohrvatski, ćir., уја)[uredi]
Imenica[uredi]
uja m (ćirilica уја)
Pridev[uredi]
uja (ćirilica уја)
Kategorije:
hip.
Oblici:
Značenja:
- Očev ili materin ujak. [1]
Primeri:
- Nȃs je bílo dȅvet ù kuću, nȃ[s] sȅdam i úja i ȗjna brez dèce i lȇpo smo se slágali, svȉ rádili i ní nam bílo ȑđavo. [2] [3] [4] [5] [6] Neuzina Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Novi Sad Novo Miloševo Bašaid Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Tomaševac Orlovat Čenta Vršac Pavliš Crepaja Jasenovo Deska Čenej Ivanda [1]
- Jȃ mȏg úju nàpatim. [7] Deronje [1]
- Jer úja je zȁklō òca nȉpošto da nas nè da da slȗžimo, da nè da brȁta za bojtára da ga bȉje svȁki vȅtar i kȉša i mène da nè du da se nazòvem slȕškinja: kȁko bílo da nas òdrānidu. Đala [1]
- I deda úja je tȏ. Pavliš [1]
Izvedene reči:
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 64.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 60.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 237.