uočavati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /uot͡ʃǎːʋati/
- Hifenacija: u‧o‧ča‧va‧ti
Glagol
[uredi]uočávati (ćirilica уоча́вати) nesvrš.
Značenja:
Sinonimi:
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola uočavati
Infinitiv: uočavati | Glagolski prilog sadašnji: uočávajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: uočávānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
uočavam | uočavaš | uočava | uočavamo | uočavate | uočavaju | |
Budućnost |
Futur I. |
uočavat ću1 uočavaću |
uočavat ćeš1 uočavaćeš |
uočavat će1 uočavaće |
uočavat ćemo1 uočavaćemo |
uočavat ćete1 uočavaćete |
uočavat će1 uočavaće |
Futur II. |
budem uočavao2 | budeš uočavao2 | bude uočavao2 | budemo uočavali2 | budete uočavali2 | budu uočavali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
uočavao2 sam | uočavao2 si | uočavao2 je | uočavali2 smo | uočavali2 ste | uočavali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam uočavao2 | bio si uočavao2 | bio je uočavao2 | bili smo uočavali2 | bili ste uočavali2 | bili su uočavali2 | |
Imperfekt |
uočavah | uočavaše | uočavaše | uočavasmo | uočavaste | uočavahu | |
Kondicional I. |
uočavao2 bih | uočavao2 bi | uočavao2 bi | uočavali2 bismo | uočavali2 biste | uočavali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih uočavao2 | bio bi uočavao2 | bio bi uočavao2 | bili bismo uočavali2 | bili biste uočavali2 | bili bi uočavali2 | |
Imperativ |
- | uočavaj | - | uočavajmo | uočavajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
uočavao m. / uočavala f. / uočavalo n | uočavali m. / uočavale f. / uočavala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
uočavan m. / uočavana f. / uočavano n | uočavani m. / uočavane f. / uočavana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „uočavati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1