uozbiljiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /uozbǐːʎiti/
Hifenacija: u‧o‧zbi‧lji‧ti

Glagol[uredi]

uozbíljiti (ćirilica уозби́љити) svrš.

Oblici:

uòzbīljim se ^[1]

Značenja:

Postati ozbiljan. ^[2] Srpska Crnja^[1]

Izrazi:

Uozbiljio se ko prase kad piša ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola uozbiljiti

Infinitiv: uozbiljiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: uozbíljīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		uozbiljim	uozbiljiš	uozbilji	uozbiljimo	uozbiljite	uozbilje
Budućnost	Futur I.	uozbiljit ću¹ uozbiljiću	uozbiljit ćeš¹ uozbiljićeš	uozbiljit će¹ uozbiljiće	uozbiljit ćemo¹ uozbiljićemo	uozbiljit ćete¹ uozbiljićete	uozbiljit će¹ uozbiljiće
Budućnost	Futur II.	budem uozbiljio²	budeš uozbiljio²	bude uozbiljio²	budemo uozbiljili²	budete uozbiljili²	budu uozbiljili²
Prošlost	Perfekt	uozbiljio² sam	uozbiljio² si	uozbiljio² je	uozbiljili² smo	uozbiljili² ste	uozbiljili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam uozbiljio²	bio si uozbiljio²	bio je uozbiljio²	bili smo uozbiljili²	bili ste uozbiljili²	bili su uozbiljili²
	Aorist	uozbiljih	uozbilji	uozbilji	uozbiljismo	uozbiljiste	uozbiljiše
Kondicional I.		uozbiljio² bih	uozbiljio² bi	uozbiljio² bi	uozbiljili² bismo	uozbiljili² biste	uozbiljili² bi
Kondicional II.		bio bih uozbiljio²	bio bi uozbiljio²	bio bi uozbiljio²	bili bismo uozbiljili²	bili biste uozbiljili²	bili bi uozbiljili²
Imperativ		-	uozbilji	-	uozbiljimo	uozbiljite	-
Glagolski pridjev radni		uozbiljio m. / uozbiljila f. / uozbiljilo n			uozbiljili m. / uozbiljile f. / uozbiljila n
Glagolski pridjev trpni		uozbiljen m. / uozbiljena f. / uozbiljeno n			uozbiljeni m. / uozbiljene f. / uozbiljena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„uozbiljiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 129.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 129.

[1]

[2]