upraviti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /ǔpraʋiti/
• Hifenacija: u‧pra‧vi‧ti

Glagol

ùpraviti (ćirilica у̀правити) svrš.

Značenja:

1. (značenje izvedeno preko sinonima) usmeriti, naciljati, upraviti, nanišaniti, fig. vizirati fig., ustremiti, uperiti

Sinonimi:

1. usmeriti, naciljati, upraviti, nanišaniti, fig. vizirati fig., ustremiti, uperiti

Konjugacija

Konjugacija glagola upraviti

Infinitiv: upraviti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: ùpravīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		upravim	upraviš	upravi	upravimo	upravite	uprave
Budućnost	Futur I.	upravit ću1 upraviću	upravit ćeš1 upravićeš	upravit će1 upraviće	upravit ćemo1 upravićemo	upravit ćete1 upravićete	upravit će1 upraviće
	Futur II.	budem upravio2	budeš upravio2	bude upravio2	budemo upravili2	budete upravili2	budu upravili2
Prošlost	Perfekt	upravio2 sam	upravio2 si	upravio2 je	upravili2 smo	upravili2 ste	upravili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam upravio2	bio si upravio2	bio je upravio2	bili smo upravili2	bili ste upravili2	bili su upravili2
	Aorist	upravih	upravi	upravi	upravismo	upraviste	upraviše
Kondicional I.		upravio2 bih	upravio2 bi	upravio2 bi	upravili2 bismo	upravili2 biste	upravili2 bi
Kondicional II.		bio bih upravio2	bio bi upravio2	bio bi upravio2	bili bismo upravili2	bili biste upravili2	bili bi upravili2
Imperativ		-	upravi	-	upravimo	upravite	-
Glagolski pridjev radni		upravio m. / upravila f. / upravilo n			upravili m. / upravile f. / upravila n
Glagolski pridjev trpni		upravljen m. / upravljena f. / upravljeno n			upravljeni m. / upravljene f. / upravljena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „upraviti” u Hrvatskom jezičnom portalu