uricati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /urǐːt͡sati/
- Hifenacija: u‧ri‧ca‧ti
Glagol
[uredi]urícati (ćirilica ури́цати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}
.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola uricati
Infinitiv: uricati | Glagolski prilog sadašnji: uríčūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: urícānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
uričem | uričeš | uriče | uričemo | uričete | uriču | |
Budućnost |
Futur I. |
uricat ću1 uricaću |
uricat ćeš1 uricaćeš |
uricat će1 uricaće |
uricat ćemo1 uricaćemo |
uricat ćete1 uricaćete |
uricat će1 uricaće |
Futur II. |
budem uricao2 | budeš uricao2 | bude uricao2 | budemo uricali2 | budete uricali2 | budu uricali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
uricao2 sam | uricao2 si | uricao2 je | uricali2 smo | uricali2 ste | uricali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam uricao2 | bio si uricao2 | bio je uricao2 | bili smo uricali2 | bili ste uricali2 | bili su uricali2 | |
Imperfekt |
uricah | uricaše | uricaše | uricasmo | uricaste | uricahu | |
Kondicional I. |
uricao2 bih | uricao2 bi | uricao2 bi | uricali2 bismo | uricali2 biste | uricali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih uricao2 | bio bi uricao2 | bio bi uricao2 | bili bismo uricali2 | bili biste uricali2 | bili bi uricali2 | |
Imperativ |
- | uriči | - | uričimo | uričite | - | |
Glagolski pridjev radni |
uricao m. / uricala f. / uricalo n | uricali m. / uricale f. / uricala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
urican m. / uricana f. / uricano n | uricani m. / uricane f. / uricana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „uricati” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /urǐːt͡sati/
- Hifenacija: u‧ri‧ca‧ti
Glagol
[uredi]urícati (ćirilica ури́цати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}
.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola uricati
Infinitiv: uricati | Glagolski prilog sadašnji: uríčūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: urícānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
uričem | uričeš | uriče | uričemo | uričete | uriču | |
Budućnost |
Futur I. |
uricat ću1 uricaću |
uricat ćeš1 uricaćeš |
uricat će1 uricaće |
uricat ćemo1 uricaćemo |
uricat ćete1 uricaćete |
uricat će1 uricaće |
Futur II. |
budem uricao2 | budeš uricao2 | bude uricao2 | budemo uricali2 | budete uricali2 | budu uricali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
uricao2 sam | uricao2 si | uricao2 je | uricali2 smo | uricali2 ste | uricali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam uricao2 | bio si uricao2 | bio je uricao2 | bili smo uricali2 | bili ste uricali2 | bili su uricali2 | |
Imperfekt |
uricah | uricaše | uricaše | uricasmo | uricaste | uricahu | |
Kondicional I. |
uricao2 bih | uricao2 bi | uricao2 bi | uricali2 bismo | uricali2 biste | uricali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih uricao2 | bio bi uricao2 | bio bi uricao2 | bili bismo uricali2 | bili biste uricali2 | bili bi uricali2 | |
Imperativ |
- | uriči | - | uričimo | uričite | - | |
Glagolski pridjev radni |
uricao m. / uricala f. / uricalo n | uricali m. / uricale f. / uricala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
urican m. / uricana f. / uricano n | uricani m. / uricane f. / uricana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „uricati” u Hrvatskom jezičnom portalu