uzica

Izvor: Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /ûzit͡sa/
  • Hifenacija: u‧zi‧ca

Imenica[uredi]

ȕzica f (ćirilica у̏зица)


Oblici:

  1. úzica Jasenovo [1]
  2. ȕzica [1]
  3. ȕzica Novo Miloševo [1]

Značenja:

  1. Vezivo koje može biti različitog kvaliteta i koje se može koristiti u različite svrhe. [1]
  2. Vrpca kojom se otvara brava skakavica, često i naziv za celokupnu napravu za zatvaranje vrata. [1]

Primeri:

  1. Uzica je vezivo, manila, ono čime se vezuje slama i detelina u bale. Kanap, bio tanak ili debeo, nije uzica. Nekadašnje uzice su bile meke, savitljive, pa kad se vežu u neki čvor, to nije moglo da se odreši sem da se preseče nožem. Sa uzicom se vezivala kukuruzovina u snopove, ogrizina, loza orezanog vinograda i sve drugo: šaraglje kad bi se pokido lanac, taraba, kapija, vrata na svinjcu za kolac i mnoge druge stvari. [1]
  2. Vráta òna nà uzicu. Laćarak [1]
  3. Nȅkad su bíle ȕzice na vrátima. Tȏ ja pȃmtim. Ȕzica i pròbūšeno, za skȁkavicu vȇžeš ȕzicu. Despotovo [1]
  4. Kàkva stàklena vráta! Svȉ na ȕzicu, pa tȑzāmo, òtvāramo vráta. Bođani Sot Sviloš Vrdnik Voganj Hrtkovci Stari Slankamen Gardinovci Aradac Dobrica Bačko Gradište [1]
  5. Kasnije je perčin u austrijskoj vojsci, pa i kod šajkaša, ukinut, ali su stari ljudi još dugo nosili perčin vezan pod vratom crnom uzicom. [2] [1]

Sinonimi:

  1. kanap [1]
  2. uže [1]
  3. kalanćo [1]
  4. štrik [1]
  5. pantljika [1]

Izrazi:

  1. iron Voli ga ko kvočkauzicu Jasenovo [1]
  2. Na mrtvuuzicu ("načiniti čvor koji se teško može odrešiti"). Novi Kneževac [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • uzica” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 69.