Prijeđi na sadržaj

vȁtati

Izvor: Wiktionary

vȁtati

vȁtati (srpskohrvatski, ćir., ва̏тати)

[uredi]

Glagol

[uredi]

vȁtati (ćirilica ва̏тати) Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

  1. vatati [1]
  2. -am, vatati [1]


Značenja:

  1. Uzimati, dočekivati rukama, zadržavajući nekoga ili nešto. [1]
  2. Loviti ribu. [1]
  3. Mamiti pčele u košnicu. [1]
  4. Uprezati konje ili volove. [1]
  5. Skupljati, zahvatati tečnost. [1]
  6. Uzimati u usta, gutati (o živo ti nja ma). [1]
  7. Zaigrati u kolu. [1]
  8. Zaticati nekoga u nečemu nedozvoljenom; kažnjavati. [1]
  9. Određivati pravac, držati se pravca. [1]
  10. Zapremati. [1]
  11. Obuzimati, savlađivati (o bolesti i sl.). [1]
  12. Ukrcavati se u neko prevozno sred stvo. [1]
  13. Zauzeti mesto. [1]
  14. Prostirati se. [1]
  15. Dohvatati, dosezati. [1]
  16. Dosezati do nečega. [1]
  17. Hvatati se za ruke u igri, kolu. [1]
  18. Laćati se posla. [1]
  19. Prianjati, lepiti se. [1]
  20. Nastajati, spuštati se (o mraku, magli i sl.). [1]


Primeri:

  1. Òna se pȅnjala gȍre ko muškárac i vȁtala vrápce. [2] [3] [4] [5] Novi Sad Čurug Gospođinci Begeč Srpski Krstur Mokrin Padej Iđoš Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Bašaid Kumane Itebej Međa Žitište Elemir Jaša Tomić Boka Neuzina Šurjan Dobrica Farkaždin Orlovat Tomaševac Sakule Sefkerin Vršac Ilandža Ivanda Čenej [1]# I tȏ se naùčilo tȁmo zavúć pa tȁmo i ȍnda tàko vȁća pȉliće. Subotica [1]# Stȃri rȉbāri kȃžu — vȁtaj rȉbu u kŕtogu kad su jȗlske vrȕćine. Kovilj [1]
  2. Belu ribu smo najviše vatali. [6] [7] [2] [3] [8] Srbobran Stari Slankamen Klenak Sremski Karlovci Mol Aradac Deronje Bačka Palanka Begeč Novi Sad Gardinovci Padej Žitište Elemir Čenta Vršac [1]
  3. Soma većinom poklapačom vatamo. Bačko Gradište [1]# Vȁtam rȏj mȁtičnjakom, tȏ je tráva. [9] Konak Neštin Morović Erdevik Vizić Divoš Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Klenak Ruma Irig Mol Sombor Sivac Kula Srbobran Gardinovci Mošorin Iđoš Zrenjanin Boka Margita Ilandža Kovin [1]# Ìmali smo kȍla krȁtka kad ìdē se u grȃd, nè mōra se vȁtati dvȃ kònja, već s ùvāti jèdān kȍnj pa se ìde na pìjacu. Čenej [1]
  4. Óde kòd nās ne vȁtadu krȁve [u kola] s kȍnjima. [10] [2] [8] Pavliš Jamena Morović Vašica Gibarac Sot Sremska Rača Kukujevci Martinci Erdevik Ležimir Sviloš Sremska Mitrovica Jazak Čerević Sremska Kamenica Voganj Vrdnik Klenak Platičevo Grabovci Ogar Kupinovo Karlovčić Prhovo Vojka Golubinci Maradik Krušedol Beška Krčedin Belegiš Novi Slankamen Boljevci Starčevo Batajnica Martonoš Subotica Sombor Pačir Sivac Bački Brestovac Bajša Mol Kula Vajska Kula Lalić Silbaš Deronje Despotovo Zmajevo Turija Čurug Gospođinci Kać Šajkaš Gardinovci Titel Bačka Palanka Begeč Rumenka Čenej Novi Sad Bačko Gradište Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Sanad Mokrin Padej Iđoš Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Radojevo Novi Bečej Bašaid Melenci Itebej Kumane Žitište Taraš Elemir Aradac Zrenjanin Botoš Konak Margita Veliko Središte Orlovat Perlez Idvor Čenta Sefkerin Dobrica Ilandža Alibunar Vršac Uljma Pančevo Crepaja Omoljica Bavanište Dolovo Deliblato Kovin Bela Crkva Banatska Palanka [1]
  5. I ȍnda kočijáši vȁtaju (prégaju) kònje i ȍnda sȅdāmo nà kola. Senta [1]# Vȁtam kȉšnicu da òperem kȍsu. Kovilj Kać [1]# Mladoženja drži na vrh nogi (čizmi) šefelj, a mlada vaće vodu. [11] Krašovo [1]# Ȍndak dȏđu i na léto stȁnu i kljȕcaju, [laste] vȁtaju pčȅle — to zovémo bregunȉce. [6] Izbište [1]
  6. On [som] dođe i oma vata onog rovca. Klenak [1]# Kad se krȇnemo, ȍma kȍlo vȁtāmo. Gája, ȏn stòjī, mȋ ȍdma jèdni dȅsno, jèdni lȇvo krȇćemo se i vȁtāmo kȍlo. [8] Bačka Palanka Vršac [1]# A ȍnda su vȁtali tȅ ljȗde. [5] Đala Čenej [1]
  7. Óde je ȕ no vréme bȉo jáki švȅrc; švȅrcovāli (krȉjūći tȑgovāli — tr̀govina bez póreza, fìnanci to vȁtali). Ruma [1]# Vataj levu stranu. Vršac [1]
  8. Ȍn je kònopac prȕžio z brȇga ȕpravo na ȕlicu i tàko su vȁtali právac. Šimanovci [1]# Ovo bure vata pecto litri. Sombor Vršac [1]# Muke su me vatale još kad mi je [lekar] šio [prst], al sam dao i on oceko. Čenej [1]
  9. Čim dođe veče, vata ga strah. Sombor [1]# Gdȅ tȋ vȁtaš aftòbus?. Kovilj [1]
  10. Mȋ smo pȍse vȁtali drȕgi vȏz. Pavliš Kać [1]# Vȁtaš rȇda. [2] [5] Tomaševac Čenej [1]
  11. Jȃ ću da kȗpim kȃrte a tȋ vȁtaj mesto i tèbi i mèni. Kovilj [1]# Tȏ je svȅ vȁtalo tȍ Ȁlmaško grȏblje. Novi Sad [1]# Bilo je konja koji su repom vatali kajas. [12] Čenej [1]# To se nàpravi blȁta, ȍndak ȉma dàska, tàka, fȁća kòlko [j]e. Ȉma gvòzdeni ráma od ȍbrūča, kolìkī je crȇp i tȏ se mȅte na dàsku. Martonoš [1]# Kada mȁtica bȕde pȓva kȍja izȃđe, drȕga, trȅća, ȍna dáje znȃk svȍjim pčȅlama i ȍne izlȁzu nȁpolje iz kȍšnice i vȁtaju se na dȑvo. Rȏj se vȁta za grȃnu, nȅkad i za stáblo. Čerević [1]
  12. I ȍndak òna bȑzo, kad se ròji, ìzlazi i vȁta se za nȃjvȉšlje dȑvo. [2] [9] [5] Ilandža Erdevik Jarak Ruma Sombor Pačir Žabalj Srpski Krstur Radojevo Bašaid Melenci Vršac Dolovo Dupljaja Kovin Čenej [1]# Zaȉgru kȍlo i ȍndak se ovȉ drȕgi svȉ vȁtadu pored njȅga i pored devojáka. Jasenovo Vršac [1]# Nísam se jȁ vȁto da čȉstim. [5] Bašaid Sombor Čenej [1]# Što se zemlja vata za ašov. [5] Sombor Vršac Čenej [1]# Kad vȅć je vȅče, súto se vȁta, ȍnda devȏjke pȍđu kȕći. [5] Jasenovo Vršac Čenej [1]


Izrazi:

  1. ˜ na larmu ("vikati da bi se prikrilo neznanje, nemoć, slabost, nedostatak argumenata i sl."; "Kad si junak, tuci se a nemoj da „vataš na larmu”"). Crvena Crkva [1]
  2. vȁtati seza glȃvu ("biti na velikoj muci"). [1]
  3. ˜za rȇč a. ("koristiti se tuđom izjavom, na nečiju štetu ili korist"). Vršac [1]
  4. ˜kȍren ("jačati, osvajati"). Vršac [1]
  5. vȁtati se za slȃmku ("polagati poslednju nadu"). Vršac [1]
  6. ˜za gȕšu ("prisiljavati nekoga na nešto"). Vršac [1]
  7. ko da su ga nàbućkalo vȁtali ("ružan, neugledan"). Kać Kovilj [1]
  8. ˜na sȕze ("zloupotrebljavati nečiju sažaljivost"). Kovilj Vršac [1]
  9. vȁtati seu kóštac ("suočavati se sa nekim problemom"). Vršac [1]
  10. ˜zjȁle ("besposličariti, dosađivati se"). Čerević Kovilj Mokrin Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [1]
  11. ˜mȃ ("isto"). Vršac [1]
  12. ˜maglu ("bežati"). Kovilj Vršac [1]
  13. b.uz negaciju, u direktnom obraćanju ("ne uzimati kao sasvim pouzdano ono što je neko rekao"; "Jȃ mȉslim da je tàko, al nèmoj me vȁtati za rȇč"). Kovilj Vršac [1]
  14. vȁtati seza tŕbu od smȅja ("grohotom se smejati"). Vršac [1]
  15. vȁćatikrȃj s krȁjem ("teško živeti, oskudevati"). Sombor [1]
  16. vȁtati seza kȍse ("uviđati da je prekasno za nešto"). Vršac [1]

Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 111, 118, 119, 348. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164, 242. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 17, 148, 152, 192.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  6. ↑ 6,0 6,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  7. ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 227, 228. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. ↑ 9,0 9,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  10. ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  11. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 67, 68, 77.
  12. ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 124.

Napomene

[uredi]
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=vȁtati&oldid=1390309