vezač
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /ʋězaːt͡ʃ/
- Hifenacija: ve‧zač
Imenica[uredi]
vèzāč m (ćirilica вѐза̄ч)
Oblici:
Značenja:
- Onaj koji vezuje snopove pokošenog žita i sl. [1]
- Radni deo samovezačice. [3][1]
- Deo ama koji se nalazi duž leđa konja. [1]
Primeri:
- Za rukovedačicama idu „vezači” koji vezuju snopove užima ispletenim od čupanog žita. [4] [5] Ostojićevo [1]
- Dobar kosač je mogao za dan da pokosi jutro žita, ali je imao i rukovedačicu i vezača snopova. Mokrin [1]# Tȃ nàprēd, tȃ rukovèda i mȅće na úže, tȃ zà njom, drȕgi kòsāč, ȏn pȕni, tȃj snȍp, i vèzāč ìde i vȇže tȁmo. [3] Aradac Subotica Kovilj [1]# Na dvȃ kosáča ídu dvȇ kupačȉce i jedȃn vezȃč. Vršac Izbište Jasenovo Crvena Crkva [1]# Vezáčove rȗke su popȕcale od lȉke. Vršac [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Deklinacija[uredi]
deklinacija imenice vezač
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | vezač | vezači |
| genitiv | vezača | vezača |
| dativ | vezaču | vezačima |
| akuzativ | vezača | vezače |
| vokativ | vezaču | vezači |
| lokativ | vezaču | vezačima |
| instrumental | vezačem | vezačima |
Reference[uredi]
- „vezač” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ 3,0 3,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 143.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 111, 113, 139.