Prijeđi na sadržaj

vino

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ʋǐːno/
  • Hifenacija: vi‧no

Imenica

[uredi]

víno n (ćirilica ви́но)


Kategorije:

bot.


Značenja:

  1. Vino u fazi alkoholnog vrenja. Crvena Crkva[1]
  2. Vino koje se ukiselilo. Subotica Mokrin[1]
  3. Novo, tek odliveno vino. Subotica Sombor Vršac[1]
  4. Uskislo vino. [1]
  5. Stono vino. Subotica Sombor[1]
  6. Sok od grožđa, pre alkoholnog vrenja. [1]
  7. Vino koje je dobijeno dodavanjem šećera i vode u kominu. Subotica[1]
  8. Slabo vino. Mokrin[1]
  9. Vino koje je duže stajalo u buretu. Subotica Vršac[1]
  10. Lamium purpureum. [1]


Primeri:

  1. I oko bȁdnjāka pȅvāmo, pojímo, pȉjemo víno. [2] [3] [4] [5] [6] Bačka Palanka Bačinci Vizić Laćarak Sremska Mitrovica Buđanovci Vrdnik Šimanovci Beška Golubinci Stari Slankamen Martonoš Subotica Sombor Stapar Kula Tovariševo Begeč Čenej Gospođinci Đurđevo Kać Kovilj Kikinda Novo Miloševo Kumane Elemir Boka Farkaždin Čenta Vršac Izbište Jasenovo Crvena Crkva Banatska Palanka [1]
  2. Dešávalo se da ȍdēmo u Fekètić na vèliku sùbatu da kȗpimo vína za Ùskrs i dȏđemo kȕći trȅći dȃn Ùskrsa. Srbobran [1]
  3. Kad se obère vìnograd, prȁviš víno, pèčeš ràkiju. Deronje [1]# U Fruškoj gori se od „pobeglih” (uskislih) vina dobijalo sirće koje je korišćeno u ishrani stanovništva. [7] [1]# Prvo dobijeno vino je slatko vino ili šira. [7] [1]
  4. Mȉ kȃžemo slàtko víno — màsūr. [8] Bačinci Buđanovci Subotica Sombor Parage [1]# E òvo je, vìdiš, ródino víno. Zàto što je crvèno, što vàlda ìma tȃj cr̀veni cvȇt. [9] Bačka Palanka Bođani Deronje Parage Obrovac Silbaš Despotovo [1]
  5. Ródino víno, pa ȅto tàko nȉsko i lìlāvsko cvèta i ìmā ga i po njȉvi, i poret púta, i poret kȁldrme, i svuda, imámo ga čȁk i usred njȉve kàdgod. I tȏ rȁno, tȏ je pȓvo pròletnje, pròletnji cvȇt što cvèta. Tovariševo [1]


Izrazi:

  1. Bȉti privínu ("biti pripit"). Vršac [1]
  2. ˜uvatilo cvet ("pojavila se plesan na vinu"). Jasenovo [1]
  3. Ni vóda ni ˜ ("nepouzdan, prevrtljiv čovek"). Vršac [1]

Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • vino” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137, 174, 208, 228, 229, 267, 291.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 77.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 285, 423.
  5. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 101, 228.
  6. Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 141.
  7. 7,0 7,1 Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 21. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 53, 601.
  9. Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.