vlačiti
Srpskohrvatski[uredi]
Izgovor[uredi]
- IPA: /ʋlǎːt͡ʃiti/
- Hifenacija: vla‧či‧ti
Glagol[uredi]
vláčiti (ćirilica вла́чити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
rib.
Značenja:
Primeri:
- Uzȍre se i pòseje, i onak se dȓlja i vlȃči. Pančevo [1]
- Ako se sȅje, mȍra da idȇš, ako se ȍre, idȇš, ako se vlȃči — svȅ smo tȍ ȉšli sa nogȁma. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Vršac Kraljevci Subotica Ravno Selo Begeč Čurug Gospođinci Žabalj Kać Titel Novi Kneževac Novo Miloševo Jarkovac Vršac Jasenovo Crvena Crkva Kusić Ivanda Čenej [1]# Pa pòsejemo rùkama, pa ondak podȓljamo kònjima, pa vlȃčemo. Tomaševac Neuzina Boka Šurjan [1]
- Òčō je da vlȃče žȉto već trȅće jȕtro. Jaša Tomić [1]# Dugačka aljina, pa joj se po zemlji vlači. Jasenovo [1]
Sinonimi:
Konjugacija[uredi]
Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.
Reference[uredi]
- „vlačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 122, 139, 230.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 328.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 177.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Mila Bosić, Đurđevdanski običaji i verovanja Srba u Vojvodini. — Rad, 35, 1993, 161—176, str. 171.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 110.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).