Prijeđi na sadržaj

vr

Izvor: Wiktionary

vr

Imenica

[uredi]

vr m (ćirilica вр)

Značenja:

  1. Gornja, najviša tačka, vrh. [1]
  2. Uži, tanji, šiljasti deo; završetak. [1]
  3. Površina vode. [2] [3] Sremski Karlovci Stari Slankamen Futog Mol Perlez Sefkerin[1]
  4. Do vrha puno. [1]
  5. Završetak, granica. [1]


Primeri:

  1. Ȏn je ùmeo od dvȇ ȉ po gȍdine na vȑ kròva da se pòpenje po mȅrdevināma i da ùzjaši góre. Golubinci [1]
  2. Kad bi jȁ òceko tj vȑ, òvo čètiri grȏzda bi òstala prázna. [3] [4] [5] Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Mokrin Itebej Bašaid Melenci Sakule Farkaždin Izbište Jasenovo [1]# Tȍ su mi ȉsto ti Cȉgani prȁvili, sàmo se slòmio vȓ. Đala [1]
  3. Seli na taj vȓ. [3] [6] Farkaždin Gospođinci Novo Miloševo Itebej Vršac [1]# Po jèdān sa kàmare sa kȍla bȃca na skȅlu, a óna bȃca gȍre, na vȓj se završávalo tȍ. Veliki Gaj [1]# Vrh, sleme kuće je prekriven ukrštenim snopovima [trske]. Pančevo [1]# Vȉše púta se otkívalo sa vr̀[h]om od čèkića. Đala Bačinci Subotica Taraš [1]# Kòsi, al nèmōj tàko vȓ kòsom kòsiti ili sredìnom kòsom, pètica neka ti nȍsi. Đala Novo Miloševo Vršac [1]# Vr̀jevi se osúšili. [4] Bašaid [1]
  4. Paprika se s vrja grize. Mokrin [1]
  5. Ako cvèta o[d] dóle do góre, onda će dȕgačka zíma bȉti […] ako sámo na vr̀ju cvèta, onda će sámo na kràju bȉti zíma. Martonoš [1]# Lòza kȁko nȉkne nà kućici, i òna se šȋri dȁlje […] i na vr̀vu lubènica ráste. [5] Sombor [1]# Pȍčne òdgore iz vr̀va, pa dȍle ìde. Sivac [1]
  6. Od vr̀va pȍčnu, ȍnda tȅra dȍle, kȍlko je vȅlika (košnica) ìznūtra. [7] Tovariševo Subotica Radojevo Boka Bela Crkva [1]# Paprika se s vrja grize. Mokrin [1]# Tȍ je kao kad ȕzmem makȁze i bȅo kónac, pa odséčem vȓj od kónca. [3] Izbište [1]# Al on je pre naišo na vrh udice, neg što je došo do čepa. [2] Klenak [1]
  7. Obično mi ako bacamo po tvrdim terenima, di je kamen, šoder, udica se istupi. To obavezno oštrimo vrh udice. Bosut [1]# Bȕdne čètir kraválja (tȏ su svȅ pȕne kórpe: tȗ su ćúrkovi, pa koláča svakojáki — u vȑ bȉdne). [5] Vrdnik [1]# U vr bašte je oraj. Čerević [1]# Ìšlō se ù vr bášte i na ùranak [za Đurđevdan]. [5] Elemir Kovilj Tomaševac [1]
  8. I mȋ smo bíli nà vr bȃšte. Vojka [1]


Sinonimi:

  1. vrčak, vršak, vršika, vršaj, vrjovka, teme [1]
  2. glava [1]


Izrazi:

  1. ("dosaditi kome"). Vršac [1]
  2. izáći kòme na vȓ gláve ("isto"). Vršac [1]
  3. oči mu na vr glave ("veoma je radoznao, znatiželjan, ljubopitljiv"). [1]
  4. na vȓ jezȉka mi je ("ne mogu se setiti"). Vršac Jasenovo [1]
  5. u vr glave ("puno"). Sombor [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 339. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 49, 339. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 268. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 98.
  7. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).

Napomene

[uredi]