vrba

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /ʋřːba/
  • Hifenacija: vr‧ba

Imenica[uredi]

vŕba f (ćirilica вр́ба)


Kategorije: bot.

Oblici:

  1. -o, -a [1]

Značenja:

  1. Salix. [1]
  2. Salix babylonica. [1]
  3. Salix alba. [2] Vrdnik Velika Remeta[1]
  4. Salix purpurea. [1]
  5. Salix babylonica. Lovra[1]
  6. Salix alba. [2] Erdevik[1]
  7. Isto. Sremska Mitrovica Deska[1]
  8. Salix viminalis. [2] Čortanovci[1]
  9. Vrsta topole Populus nigra. [3] Kovilj[1]

Primeri:

  1. Prȁvu svirȃljke, svȋradu — svirȃljke od vŕbe. Jasenovo [1]
  2. Kad se zavȓši slúžba, ȍndak dáju svȁkim detȅtu vŕbu u rúci, i ȍnda izȋđu nȁpolje i ídu tríput oko cȓkve. Vršac [1]
  3. Sȃdidu tȗ kraj dòlme, kraj násipa vŕbe. [4] [3] [5] [2] [6] [7] [8] Lovra Sviloš Susek Bačinci Erdevik Laćarak Sremska Mitrovica Vrdnik Bukovac Čortanovci Veliki Radinci Golubinci Klenak Sombor Subotica Verušić Mol Bačko Petrovo Selo Begeč Novi Sad Žabalj Kovilj Gardinovci Đala Mokrin Padej Iđoš Kikinda Aradac Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Margita Perlez Farkaždin Čenta Pavliš Izbište Deska [1]
  4. Kórpe se plȅle od vŕbe. Ilandža [1]# Se zòve žàlosna vŕba što ȉma òpušćene grȃne i lístove. Jaša Tomić Sviloš Susek Bačinci Sombor Đurđevo Neuzina Boka Šurjan [1]# Cr̀venoj vŕbi je kȍrica crvèna, tȏ su jàblānke, visòke, jȃko tȅraju góre i stáblo im je prȁvo. [3] Kovilj [1]# Vŕbin mȇd rétko bȕde. [5] Srpski Krstur [1]

Izvedene reči:

  1. vŕbin [1]

Izrazi:

  1. kad na vrbi rodi grožđe ("nikad"). Sombor Vršac [1]
  2. oženiti se ispod vrbe ("stupiti u vanbračnu vezu"). Vršac [1]
  3. kad na vrbu cveta lipa ("isto"). Senpeter [1]
  4. Venčati se oko vrbe ("stupiti u vanbračnu vezu"). Sombor Vršac Ivanda [1]
  5. Rásti ko ˜ iz vòde Sombor Vršac [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • vrba” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).
  3. 3,0 3,1 3,2 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  4. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  5. 5,0 5,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 281, 321.
  7. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 103.
  8. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 264.