zašiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /zǎʃiti/
Hifenacija: za‧ši‧ti

Glagol[uredi]

zàšiti (ćirilica за̀шити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

zȁšijem ^[1]

Značenja:

Primeri:

Kȃžem ti, nàpraviš tàko i ȍnda zȁšiješ tàko na délove. ^[2] ^[3] Subotica Đurđevo Kumane ^[1]

Sinonimi:

prešiti ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola zašiti

Infinitiv: zašiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: zàšīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		zašijem	zašiješ	zašije	zašijemo	zašijete	zašiju
Budućnost	Futur I.	zašit ću¹ zašiću	zašit ćeš¹ zašićeš	zašit će¹ zašiće	zašit ćemo¹ zašićemo	zašit ćete¹ zašićete	zašit će¹ zašiće
Budućnost	Futur II.	budem zašio²	budeš zašio²	bude zašio²	budemo zašili²	budete zašili²	budu zašili²
Prošlost	Perfekt	zašio² sam	zašio² si	zašio² je	zašili² smo	zašili² ste	zašili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam zašio²	bio si zašio²	bio je zašio²	bili smo zašili²	bili ste zašili²	bili su zašili²
	Aorist	zaših	zaši	zaši	zašismo	zašiste	zašiše
Kondicional I.		zašio² bih	zašio² bi	zašio² bi	zašili² bismo	zašili² biste	zašili² bi
Kondicional II.		bio bih zašio²	bio bi zašio²	bio bi zašio²	bili bismo zašili²	bili biste zašili²	bili bi zašili²
Imperativ		-	zašij	-	zašijmo	zašijte	-
Glagolski pridjev radni		zašio m. / zašila f. / zašilo n			zašili m. / zašile f. / zašila n
Glagolski pridjev trpni		zašiven / zašit m. / zašivena / zašita f. / zašiveno / zašito n			zašiveni / zašiti m. / zašivene / zašite f. / zašivena / zašita n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„zašiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 121.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 121.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-3] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 163.

[1]

[2]

[3]