zabušiti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /zabǔːʃiti/
- Hifenacija: za‧bu‧ši‧ti
Glagol
[uredi]zabúšiti (ćirilica забу́шити) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola zabušiti
| Infinitiv: zabušiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: zabúšīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
zabušim | zabušiš | zabuši | zabušimo | zabušite | zabuše | |
| Budućnost |
Futur I. |
zabušit ću1 zabušiću |
zabušit ćeš1 zabušićeš |
zabušit će1 zabušiće |
zabušit ćemo1 zabušićemo |
zabušit ćete1 zabušićete |
zabušit će1 zabušiće |
| Futur II. |
budem zabušio2 | budeš zabušio2 | bude zabušio2 | budemo zabušili2 | budete zabušili2 | budu zabušili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
zabušio2 sam | zabušio2 si | zabušio2 je | zabušili2 smo | zabušili2 ste | zabušili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam zabušio2 | bio si zabušio2 | bio je zabušio2 | bili smo zabušili2 | bili ste zabušili2 | bili su zabušili2 | |
| Aorist |
zabuših | zabuši | zabuši | zabušismo | zabušiste | zabušiše | |
| Kondicional I. |
zabušio2 bih | zabušio2 bi | zabušio2 bi | zabušili2 bismo | zabušili2 biste | zabušili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih zabušio2 | bio bi zabušio2 | bio bi zabušio2 | bili bismo zabušili2 | bili biste zabušili2 | bili bi zabušili2 | |
| Imperativ |
- | zabuši | - | zabušimo | zabušite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
zabušio m. / zabušila f. / zabušilo n | zabušili m. / zabušile f. / zabušila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „zabušiti” u Hrvatskom jezičnom portalu