zalajati

Srpskohrvatski

zàlajati (ćirilica за̀лајати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

pren. pogr.

Oblici:

Značenja:

Primeri:

Ȅ, kéra je zàlajala, kàpija zȁključāna i, bògami, bílo je i rȁščupani pȗnđi. Kula ^[1]
Nòćom je vȇzan, ȍnak samo sèdi jel lèži, nȅkad zàlaje na mȁčke, a nȅkad se ni nè čuje. ^[2] Jaša Tomić Gospođinci Đurđevo Neuzina Boka Šurjan ^[1]# Ȉdi vȉdi štȁ je s tȋm kȇrom, zàlajo se kȍ da je vȉdo strȁšilo. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan ^[1]# Nísi trȅbo ni da je čȅkaš : k ad se zàlajedu njȋ dvȇ , tȋ mož da se ìspāvaš. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan ^[1]

Izvedene reči:

Konjugacija glagola zalajati

Infinitiv: zalajati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: -āvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		zalajem	zalaješ	zalaje	zalajemo	zalajete	zalaju
Budućnost	Futur I.	zalajat ću¹ zalajaću	zalajat ćeš¹ zalajaćeš	zalajat će¹ zalajaće	zalajat ćemo¹ zalajaćemo	zalajat ćete¹ zalajaćete	zalajat će¹ zalajaće
Budućnost	Futur II.	budem zalajao²	budeš zalajao²	bude zalajao²	budemo zalajali²	budete zalajali²	budu zalajali²
Prošlost	Perfekt	zalajao² sam	zalajao² si	zalajao² je	zalajali² smo	zalajali² ste	zalajali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam zalajao²	bio si zalajao²	bio je zalajao²	bili smo zalajali²	bili ste zalajali²	bili su zalajali²
	Aorist	zalajah	zalaja	zalaja	zalajasmo	zalajaste	zalajaše
Kondicional I.		zalajao² bih	zalajao² bi	zalajao² bi	zalajali² bismo	zalajali² biste	zalajali² bi
Kondicional II.		bio bih zalajao²	bio bi zalajao²	bio bi zalajao²	bili bismo zalajali²	bili biste zalajali²	bili bi zalajali²
Imperativ		-	zalaj	-	zalajmo	zalajte	-
Glagolski pridjev radni		zalajao m. / zalajala f. / zalajalo n			zalajali m. / zalajale f. / zalajala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 ^1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 191.