zarobiti

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /zarǒbiti/
Hifenacija: za‧ro‧bi‧ti

Glagol[uredi]

zaròbiti (ćirilica заро̀бити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.trp.trp.

Oblici:

-o, -a ^[1]

Značenja:

Osvojiti, zaraditi u igri. ^[1]

Primeri:

Nȃs kad su zaròbili, pa sedímo tȁmo. Martonoš ^[1]
Tȗ nȏć zaròbiše mȋ nȉke Rȕse. ^[2] ^[3] Itebej Sombor ^[1]# Čȉm izȁđeš i[z] škȍle, ȍma prȁviš pŕljak; ako si zarobȉo nȅki pŕljak, sȉgraš pŕljci, idȇš tȁmona, blȁto je. Jasenovo ^[1]# Sam ìšla sa dȅvērom i sa svèkrom, a mȏj je mȗž bȉo zàrobljen. Aradac ^[1]

Izvedene reči:

zàrobljen ^[1]
zàrobit ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola zarobiti

Infinitiv: zarobiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: zaròbīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		zarobim	zarobiš	zarobi	zarobimo	zarobite	zarobe
Budućnost	Futur I.	zarobit ću¹ zarobiću	zarobit ćeš¹ zarobićeš	zarobit će¹ zarobiće	zarobit ćemo¹ zarobićemo	zarobit ćete¹ zarobićete	zarobit će¹ zarobiće
Budućnost	Futur II.	budem zarobio²	budeš zarobio²	bude zarobio²	budemo zarobili²	budete zarobili²	budu zarobili²
Prošlost	Perfekt	zarobio² sam	zarobio² si	zarobio² je	zarobili² smo	zarobili² ste	zarobili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam zarobio²	bio si zarobio²	bio je zarobio²	bili smo zarobili²	bili ste zarobili²	bili su zarobili²
	Aorist	zarobih	zarobi	zarobi	zarobismo	zarobiste	zarobiše
Kondicional I.		zarobio² bih	zarobio² bi	zarobio² bi	zarobili² bismo	zarobili² biste	zarobili² bi
Kondicional II.		bio bih zarobio²	bio bi zarobio²	bio bi zarobio²	bili bismo zarobili²	bili biste zarobili²	bili bi zarobili²
Imperativ		-	zarobi	-	zarobimo	zarobite	-
Glagolski pridjev radni		zarobio m. / zarobila f. / zarobilo n			zarobili m. / zarobile f. / zarobila n
Glagolski pridjev trpni		zarobljen m. / zarobljena f. / zarobljeno n			zarobljeni m. / zarobljene f. / zarobljena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„zarobiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 230.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 230.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12.

[1]

[2]

[3]