zatrčati

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

IPA: /zatřt͡ʃati/
Hifenacija: za‧tr‧ča‧ti

Glagol[uredi]

zatr̀čati (ćirilica затр̀чати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-īm ^[1]

Primeri:

Nè smēm tàko da zatr̀čīm. ^[2] Deronje ^[1]# Ehej, di si se ti zatrčo?. Jasenovo ^[1]

Sinonimi:

zaletati ^[1]

Konjugacija[uredi]

Konjugacija glagola zatrčati

Infinitiv: zatrčati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: zatr̀čāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		zatrčim	zatrčiš	zatrči	zatrčimo	zatrčite	zatrče
Budućnost	Futur I.	zatrčat ću¹ zatrčaću	zatrčat ćeš¹ zatrčaćeš	zatrčat će¹ zatrčaće	zatrčat ćemo¹ zatrčaćemo	zatrčat ćete¹ zatrčaćete	zatrčat će¹ zatrčaće
Budućnost	Futur II.	budem zatrčao²	budeš zatrčao²	bude zatrčao²	budemo zatrčali²	budete zatrčali²	budu zatrčali²
Prošlost	Perfekt	zatrčao² sam	zatrčao² si	zatrčao² je	zatrčali² smo	zatrčali² ste	zatrčali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam zatrčao²	bio si zatrčao²	bio je zatrčao²	bili smo zatrčali²	bili ste zatrčali²	bili su zatrčali²
	Aorist	zatrčah	zatrča	zatrča	zatrčasmo	zatrčaste	zatrčaše
Kondicional I.		zatrčao² bih	zatrčao² bi	zatrčao² bi	zatrčali² bismo	zatrčali² biste	zatrčali² bi
Kondicional II.		bio bih zatrčao²	bio bi zatrčao²	bio bi zatrčao²	bili bismo zatrčali²	bili biste zatrčali²	bili bi zatrčali²
Imperativ		-	zatrči	-	zatrčimo	zatrčite	-
Glagolski pridjev radni		zatrčao m. / zatrčala f. / zatrčalo n			zatrčali m. / zatrčale f. / zatrčala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference[uredi]

„zatrčati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 242.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 242.

[1]

[2]