zidati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /zǐːdati/
- Hifenacija: zi‧da‧ti
Glagol
[uredi]zídati (ćirilica зи́дати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Imenica
[uredi]zidati, Imenica|{{{rod}}}
Kategorije:
ob.ob.trp.trp.
Oblici:
Značenja:
- Praviti saće. [1]
- Isto. [1]
- Šporet načinjen od istog materijala kao i zidovi prostorije u kojoj se nalazi. [1]
- Isto. [1]
- Kuća načinjena od cigle. [1]
- Velika peć, načinjena od čerpića ili od valjaka blata i slame, ređe od kaljeva, sa zaobljenim vrhom. [2] Sombor[1]
- Isto. [1]
Primeri:
- Jȃ dòbro znȃm kad je tȃj dȍm tȅo da se zȋda. [3] [4] Gospođinci Sremska Mitrovica Laćarak Vojka Novo Miloševo Itebej Međa Veliki Gaj Jasenovo Lovra [1]
- Pȍsle je zído štȁlu. Šimanovci [1]
- Bílo je ljúdi koji su znȁli i sámi zídati kȕću. Bačinci [1]# Mȋ smo tȁmo zīdȁli kȕću. [1]
- Kat se zȋda, pa kat se dȉže grȃđa. Banatska Palanka [1]# Pčȅla zȋda sȃće. [5] Tovariševo [1]# Tȏ je bílo i na salášu, tȁmo je bílo cígljom lȇpo zȋđana i nàbījana. Subotica [1]# Tȇ nòve, što se sȁd prȁve, tȏ su zȋdane kȕće. [2] Sivac Jamena Sombor Tovariševo Gospođinci Banatsko Aranđelovo Novi Bečej Melenci Crepaja [1]# U stražnjim sobama dugo su se suvereno širile velike zidane furune — pećke, koje su se obično ložile spolja, iz šupe, kukuruzovinom. [6] Platičevo [1]# Bíle su zȋdane fùrune. [2] Sefkerin Jamena [1]# A donja kujna [...] je s lebrnjim pendžerom što gleda u avliju, i u njoj je zidani šporet i neuglednija paorska peć. Stapar [1]# U kuhinji je uz jedan zid bilo uzdignuto ognjište visine oko jedan metar, na kome se kuvalo jelo i pekao hleb. Na sredini kuhinje bilo je nisko ognjište iznad kojeg je visio na verigama kotao za kuvanje jela. Pri kraju HIH veka uvode se zidani ili „kupovni” štednjaci. [7] Ostojićevo [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- ˜ na kant ("zidati tako što se cigla postavlja na stranu"). [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola zidati
Infinitiv: zidati | Glagolski prilog sadašnji: zídajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: zídānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
zidam | zidaš | zida | zidamo | zidate | zidaju | |
Budućnost |
Futur I. |
zidat ću1 zidaću |
zidat ćeš1 zidaćeš |
zidat će1 zidaće |
zidat ćemo1 zidaćemo |
zidat ćete1 zidaćete |
zidat će1 zidaće |
Futur II. |
budem zidao2 | budeš zidao2 | bude zidao2 | budemo zidali2 | budete zidali2 | budu zidali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
zidao2 sam | zidao2 si | zidao2 je | zidali2 smo | zidali2 ste | zidali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam zidao2 | bio si zidao2 | bio je zidao2 | bili smo zidali2 | bili ste zidali2 | bili su zidali2 | |
Imperfekt |
zidah | zidaše | zidaše | zidasmo | zidaste | zidahu | |
Kondicional I. |
zidao2 bih | zidao2 bi | zidao2 bi | zidali2 bismo | zidali2 biste | zidali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih zidao2 | bio bi zidao2 | bio bi zidao2 | bili bismo zidali2 | bili biste zidali2 | bili bi zidali2 | |
Imperativ |
- | zidaj | - | zidajmo | zidajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
zidao m. / zidala f. / zidalo n | zidali m. / zidale f. / zidala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
zidan m. / zidana f. / zidano n | zidani m. / zidane f. / zidana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „zidati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 235.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 235.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 23.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 147.