zlátan
zlátan
zlátan (srpskohrvatski, ćir., зла́тан)
[uredi]Kategorije:
pren.odr. vid.bot. bot. bot.
Oblici:
Značenja:
- Koji ima izgled zlata, obojen bojom koju ima zlato. [1]
- Vrsta ženske kape ukrašene zlatovezom. [1]
- Vrsta ženske letnje svečane bluze sa zlatovezom. [1]
- Roj pčela koji se odvoji od glavnog roja. [1]
- Koji ima žutu boju. [1]
- Ljubazan, prijatan, dobar. [1]
- Koji je načinjen od zlata. Novi Sad[1]
- Koji ima boju poput zlata. Novi Sad[1]
- Sorta pšenice. [2][1]
- Sorta kukuruza. [1]
- Kao deo zooloških naziva. [1]
- Isto. [1]
Primeri:
- Níje bílo zlátno, òno gvȏžđe što je vȉsila tȃ lȃmpa. [3] [4] Veliki Gaj Gospođinci Srpski Krstur [1]
- I ȍnda se tȏ nàkiti pàntljikāma, pèrjanicāma (od àrtije zlátne, fȃrbane). [5] Kumane [1]
- Nošene su nekada i „zlatne kape”. Jarkovac [1]
- Kasnije se marama razvila u posebnu šivenu kapicu koja se sastojala iz dvaju delova: kapice koja je pokrivala punđu i deo kose oko nje i donjeg trougaonog dela koji je padao niz vrat do ramena. Po zlatovezu (kojim su, kod imućnijih žena, ukrašavani sredina kapice kao i trouglasti deo) ove kape su dobile i naziv „zlatna kapa” ili „zlatara”. [6] [1]
- Preko košulje nošen je do osamdesetih godina prošlog veka prsluk „prusla” bez rukava crne ili crvene boje, koji se razlikuje od svakidašnjeg po tome što je po leđima i sa strane ukrašen zlatovezom. Zakopčavan je kopčama ili vrpcama, ali je bilo i takvih koji se nisu zakopčavali da se bolje vidi „zlatna” košulja. [7] Ostojićevo [1]
- Kad se rȏj ìzroji, tȏ su zlátne čȅle. [8] Jarak Bešenovo [1]
- Ȍnda móče, zlátne móče — mȉ dèca zváli. Stari Slankamen [1]
- Kriške starog hleba uvijaju se u razmućena jaja, pa se peku na masti. To su „zlatne moče” ili još popularno nazvane „zavijače” ili „pofezne”. [9] [1]
- Ìmala sam jèdnu jȃko zlátnu stànārku. Sremska Kamenica [1]
- U prošlosti je sejan kukuruz „zlatni zuban”, „lađevac” i „stodani kukuruz”. [9] [1]
- Karasa ima sunčanik — to se zove zlatni i sunčanik, a ima barski. [10] Morović [1]
- Postoji i srebreni karaš, onaj zlatni karaš zvani. [10] Stari Slankamen Apatin Srbobran Futog Novi Sad Elemir [1]
Izvedene reči:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 120, 122.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 110.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 72.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ 9,0 9,1 Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 40. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 10,0 10,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.