Prijeđi na sadržaj

znati

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /znâti/
  • Hifenacija: zna‧ti

Glagol

[uredi]

znȁti (ćirilica зна̏ти) nesvrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Imenica

[uredi]

znati, Imenica|{{{rod}}}

Značenja:


Primeri:

  1. Nȅko je tȗ znȁo i dòlazio kod njèga, a mlȍgi i nísu znȁli. Kumane [1]
  2. Tȏ se znȁlo, tȏ se nȉko níje sŕdio nà to. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Itebej Pačir Turija Bačko Petrovo Selo Vilovo Kać Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Kikinda Bočar Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Bašaid Melenci Žitište Međa Elemir Sakule Čenta Jaša Tomić Boka Neuzina Šurjan Aradac Zrenjanin Tomaševac Baranda Farkaždin Ilandža Sefkerin Crepaja Deska Čip Čenej [1]# Ne vizìtīra tèbe nȉko ako si bȍlestan, mȏraš da se jȃviš — jel òni iz kancelàrije znádu da je tȁmo čòvek pòstavljen. Jaša Tomić [1]
  3. Tȍ tvòja bȁba znáde svȅ. Sombor [1]
  4. Jȁ nísam znȁla tȁko tȏrte ko sȁd mȍje snȁje što znádu. [3] [6] [2] [5] [8] Banatska Palanka Martinci Subotica Pačir Bačko Petrovo Selo Itebej Žitište Farkaždin Čenta Sefkerin Čip [1]
  5. Znádu òni tȍ. Bačinci [1]# Ȏn nȇma kapitála, ȉma znánja, tȏ mu je kapìtāl. [2] [6] Jaša Tomić Pačir Novo Miloševo [1]


Izvedene reči:

  1. znánje [1]


Izrazi:

  1. ("to niko ne zna"). Kovilj Vršac Jasenovo [1]
  2. đȁvo gaznȁo ("isto"). Đurđevo Novi Kneževac [1]
  3. znati koga ko staru krajcaru ("dobro poznavati nekoga, znati nečije mane"). Jasenovo [1]
  4. Bogzna kaki ("Ni kukuruzi nisu bili bog zna kaki"). Čenej [1]
  5. ko te nezna skupo bi te platio, ("kad se neko pravi da je dobar, a u stvari nije takav"). Jasenovo [1]
  6. bog zna kako ("niko ne zna kako"; "Jȃ sam ga blážio bȏg znȃ kȁko, da nȇće mu fȁliti nȉšta pošto níje òzlēđen u plùćama"). Itebej [1]
  7. kad bi čovekznaodi će pasti, on bi seo ("nesreća se ne može predvideti"). Novo Miloševo [1]
  8. ȍčin gaznȁo. — Štȍ tȏ tàko nè znam, ȍčin i ("Štȍ tȏ tàko nè znam, ȍčin"). Martonoš Kumane [1]
  9. ne zna svinja šta je dinja ("biti neupućen u nešto, biti prost"). Novo Miloševo [1]
  10. nȅ zna svínja štȁ je dȉnja, aznȃ štȁ je lùdaja ("kad neko ne zna da ceni kvalitet"). Novo Miloševo [1]
  11. bog će gaznati ("isto"). Jasenovo [1]
  12. vȋlega nánineznȁle ("to niko ne zna"). Vršac [1]
  13. znakum šta treba u kupus ("znati nešto dobro uraditi, obaviti, biti dobro upućen u nešto"). Jasenovo [1]
  14. hale gaznale di je otišo ("niko ne zna"). Jasenovo [1]
  15. nè zna šta govȍri ("priča gluposti"). Vršac [1]
  16. I kere gaznadu [1]
  17. zna šta oće ("ne koleba se"). Vršac [1]
  18. zaklela se zemlja rajuda se svake tajneznaju ("nijedna tajna ne može ostati sakrivena"). Novo Miloševo [1]
  19. ˜nà čim nȅbo stòji ("biti sveznalica"). Gospođinci [1]
  20. neznam di mi je glava ("biti preopterećen poslom, imati puno briga"). Sombor Novo Miloševo [1]
  21. ˜ kol ("očekivati loš ishod"; "Dešavalo se da i otac izađe po ćerku, a onda se obično kaže: „Tad znaj kolko je sati!”"). [1]
  22. vile teznale ("tebe niko ne zna"). Mokrin Jasenovo [1]
  23. tozna i ćorava baba ("to zna svako"). Sombor [1]
  24. znȁle ga vȋle ("to niko ne zna"). Mokrin Jasenovo [1]
  25. vrȃggaznȁo ("ne zna se, nije poznato"). Sombor [1]



Konjugacija

[uredi]
Konjugacija glagola znati
Infinitiv: znati Glagolski prilog sadašnji: znȁjūći/znádūći Glagolski prilog prošli: - Glagolska imenica: -
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 znam / znadem znaš / znadeš zna / znade znamo / znademo znate / znadete znaju / znadu
Budućnost
 Futur I.
 znat ću1
znaću 		znat ćeš1
znaćeš 		znat će1
znaće 		znat ćemo1
znaćemo 		znat ćete1
znaćete 		znat će1
znaće
Futur II.
 budem znao2 budeš znao2 bude znao2 budemo znali2 budete znali2 budu znali2
Prošlost
 Perfekt
 znao2 sam znao2 si znao2 je znali2 smo znali2 ste znali2 su
Pluskvamperfekt
 bio sam znao2 bio si znao2 bio je znao2 bili smo znali2 bili ste znali2 bili su znali2
Imperfekt
 znah / znadijah znaše / znadijaše znaše / znadijaše znasmo / znadijasmo znaste / znadijaste znahu / znadijahu
Kondicional I.
 znao2 bih znao2 bi znao2 bi znali2 bismo znali2 biste znali2 bi
Kondicional II.
 bio bih znao2 bio bi znao2 bio bi znao2 bili bismo znali2 bili biste znali2 bili bi znali2
Imperativ
 - znaj - znajmo znajte -
Glagolski pridjev radni
 znao m. / znala f. / znalo n znali m. / znale f. / znala n
Glagolski pridjev trpni
 znan m. / znana f. / znano n znani m. / znane f. / znana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.
2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

[uredi]
  • „znati” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 135, 142, 144, 159. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 54, 70, 71, 73, 87, 118, 272. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 27.
  5. ↑ 5,0 5,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 350.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 19, 35, 161. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 43.
  8. ↑ 8,0 8,1 Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 143. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte." je zadan više puta s različitim sadržajem
  9. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  10. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 63.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=znati&oldid=1441496