Prijeđi na sadržaj

Đurđevdan

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /dʑûːrd͡ʑeʋdaːn/
  • Hifenacija: Đur‧đev‧dan

Imenica

[uredi]

Đȗrđevdān m (ćirilica Ђу̑рђевда̄н)


Oblici:

  1. Đȗrđevdān, Đȗrđevdan [1]


Značenja:

  1. Crkveni praznik posve ćen Sv. Đurđu, koji se slavi 6. maja (23. aprila po starokalendaru). [1]


Primeri:

  1. Najčešće kućne slave su na dan Sv. Nikole, Sv. Jovana i Đurđevdan. [2] [3] Stapar Silbaš Tovariševo Obrovac Bačka Palanka [1]
  2. Znȃ svéce koji su — Ùskrs, Bòžić, Đȗrđevdan. Žabalj [1]
  3. Idém o na ȉzlet, Đȗrđevdan, tȍ se znȁlo. [4] Izbište Ostojićevo Vršac Deska [1]
  4. Mȏg òca je kr̀sna slȁva Đȗrđevdan. Elemir [1]
  5. Kad sam se ȕdāla, mȏj svȅkar je slȁvio Đȗrđevdān. Novi Sad Đurđevo Mokrin [1]
  6. Tȍ je bȉo Đȗrđevdān. Šimanovci [1]
  7. Svȁkog pròleća na Đȗrđevdān i slȁvu se dòčeka òkrečeno i štráfte se podvúku. Kula [1]
  8. Tȍ je bȉo Đȗrđev dȃn. Vojka [1]
  9. A i Đȗrđev dȃn je baš nàko kad i lépo v réme bȕde, pa smo nȁvek ȅ[to] tàko prȁ vili svečáre. Parage [1]
  10. O Đȗrđevom dánu, šȇsti mȁj, ȍnda se ìšlo na ùranak. [5] Aradac [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.
  3. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159.
  4. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
  5. Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 604.