dirinčiti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /dǐriːnt͡ʃiti/
Hifenacija: di‧rin‧či‧ti

Glagol

dìrīnčiti (ćirilica дѝрӣнчити) nesvrš.

Značenja:

mnogo i naporno raditi ^[1]

Sinonimi:

naprezati se, rintati, mučiti se, kulučiti, tegliti, rmbačiti, taljigati, teško raditi, zamarati se, grbačiti, krvaviti, znojiti se, upinjati se, riljati, dirindžiti, težačiti, grbančiti, kobeljati se, grbiti se, ubijati se (od posla), grčiti se, izgarati, zapinjati, rmbati, fig. robijati fig., fam. krampati fam., crnčiti fam., konjosati fam., satirati se fam., ret. rabotati fam. ret., reg. paštiti se ekspr. reg., ekspr. potegnuti ekspr., arh. argatovati arh., hrv. argatirati arh. hrv., okapati ret., izr. jesti krvav hleb izr., raditi kao mrav izr. ^[1]

Asocijacije:

truditi se, raditi ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola dirinčiti

Infinitiv: dirinčiti		Glagolski prilog sadašnji: dìrīnčēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: dìrīnčēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		dirinčim	dirinčiš	dirinči	dirinčimo	dirinčite	dirinče
Budućnost	Futur I.	dirinčit ću¹ dirinčiću	dirinčit ćeš¹ dirinčićeš	dirinčit će¹ dirinčiće	dirinčit ćemo¹ dirinčićemo	dirinčit ćete¹ dirinčićete	dirinčit će¹ dirinčiće
Budućnost	Futur II.	budem dirinčio²	budeš dirinčio²	bude dirinčio²	budemo dirinčili²	budete dirinčili²	budu dirinčili²
Prošlost	Perfekt	dirinčio² sam	dirinčio² si	dirinčio² je	dirinčili² smo	dirinčili² ste	dirinčili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam dirinčio²	bio si dirinčio²	bio je dirinčio²	bili smo dirinčili²	bili ste dirinčili²	bili su dirinčili²
	Imperfekt	dirinčah	dirinčaše	dirinčaše	dirinčasmo	dirinčaste	dirinčahu
Kondicional I.		dirinčio² bih	dirinčio² bi	dirinčio² bi	dirinčili² bismo	dirinčili² biste	dirinčili² bi
Kondicional II.		bio bih dirinčio²	bio bi dirinčio²	bio bi dirinčio²	bili bismo dirinčili²	bili biste dirinčili²	bili bi dirinčili²
Imperativ		-	dirinči	-	dirinčimo	dirinčite	-
Glagolski pridjev radni		dirinčio m. / dirinčila f. / dirinčilo n			dirinčili m. / dirinčile f. / dirinčila n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„dirinčiti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

[P._Ćosić_i_saradnici,_Rečnik_sinonima-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

[1]