kulučiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /kǔlut͡ʃiti/
• Hifenacija: ku‧lu‧či‧ti

Glagol

kùlučiti (ćirilica ку̀лучити) nesvrš.

Značenja:

1. podnositi muke, raditi nešto s teškom mukom

Sinonimi:

1. rintati, znojiti se, naprezati se, tegliti, lomiti se, fam. satirati se fam., crnčiti fam., ubijati se (od posla) fam., hrv. argatirati arh. hrv., zamarati se, zapinjati, arh. argatovati arh., kulučiti, dirinčiti, teliti se fam., krvaviti, težačiti, izr. jesti krvav hleb izr., grbiti se, potezati, ret. rabotati ret., upinjati se, reg. paštiti se reg., izgarati, gnjaviti se, grčiti se, dirindžiti, grbančiti, konjosati fam., rmbati, rmbačiti, krampati fam., okapati ret., grbačiti, taljigati, teško raditi, rintati, znojiti se, naprezati se, tegliti, lomiti se, satirati se fam., crnčiti fam., ubijati se (od posla) fam., argatirati arh. hrv., zamarati se, zapinjati, argatovati arh., kulučiti, dirinčiti, teliti se fam., krvaviti, težačiti, jesti krvav hleb izr., grbiti se, potezati, rabotati ret., upinjati se, paštiti se reg., izgarati, gnjaviti se, grčiti se, dirindžiti, grbančiti, konjosati fam., rmbati, rmbačiti, krampati fam., okapati ret., grbačiti, taljigati, teško raditi, trpeti, fig. krvariti fig., patiti, ekspr. bugariti ekspr., biti na mukama, moriti se, zlopatiti se, čemeriti ret., ginuti fig., ispaštati

Konjugacija

Konjugacija glagola kulučiti

Infinitiv: kulučiti		Glagolski prilog sadašnji: kùlučēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: kùlučēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		kulučim	kulučiš	kuluči	kulučimo	kulučite	kuluče
Budućnost	Futur I.	kulučit ću1 kulučiću	kulučit ćeš1 kulučićeš	kulučit će1 kulučiće	kulučit ćemo1 kulučićemo	kulučit ćete1 kulučićete	kulučit će1 kulučiće
	Futur II.	budem kulučio2	budeš kulučio2	bude kulučio2	budemo kulučili2	budete kulučili2	budu kulučili2
Prošlost	Perfekt	kulučio2 sam	kulučio2 si	kulučio2 je	kulučili2 smo	kulučili2 ste	kulučili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam kulučio2	bio si kulučio2	bio je kulučio2	bili smo kulučili2	bili ste kulučili2	bili su kulučili2
	Imperfekt	kulučah	kulučaše	kulučaše	kulučasmo	kulučaste	kulučahu
Kondicional I.		kulučio2 bih	kulučio2 bi	kulučio2 bi	kulučili2 bismo	kulučili2 biste	kulučili2 bi
Kondicional II.		bio bih kulučio2	bio bi kulučio2	bio bi kulučio2	bili bismo kulučili2	bili biste kulučili2	bili bi kulučili2
Imperativ		-	kuluči	-	kulučimo	kulučite	-
Glagolski pridjev radni		kulučio m. / kulučila f. / kulučilo n			kulučili m. / kulučile f. / kulučila n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „kulučiti” u Hrvatskom jezičnom portalu