dvoličnjak

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /dʋǒlit͡ʃɲaːk/
  • Hifenacija: dvo‧lič‧njak

Imenica[uredi]

dvòličnjāk m (ćirilica дво̀личња̄к)

Značenja:

  1. (značenje izvedeno preko sinonima) pretvorica prevrtljivac, žarg. pozer žarg., izr. čovek sa dva lica izr., tanjir sa dva lica izr., koji sedi na dve stolice izr., reg. licemerac reg., licemernik reg., lukavac reg., dvoličnjak reg., pritvorica reg., dvoličnik, prenemagalo, prepredenjak, fig. komedijant fig., glumac fig., lija fig., lisac fig., hipokrit pretvaralo [1]
  2. loš, pokvaren i zao čovek [1]

Sinonimi:

  1. pretvorica prevrtljivac, žarg. pozer žarg., izr. čovek sa dva lica izr., tanjir sa dva lica izr., koji sedi na dve stolice izr., reg. licemerac reg., licemernik reg., lukavac reg., dvoličnjak reg., pritvorica reg., dvoličnik, prenemagalo, prepredenjak, fig. komedijant fig., glumac fig., lija fig., lisac fig., hipokrit pretvaralo [1]
  2. prevrtljivac, reg. šuft reg., đavo, fam. smrad fam., životinja, arh. farisej arh., ret. stodlaka ret., prevarant, dvostruki igrač, ugursuz arh., mutikaša, izrod, spletkaroš, nevaljalac, ljiga fam., bezočnik, bednik, nar. fukara nar., vancaga arh., drznik, šugavac nar., guja, govno nar., nečasnik, rđa nar., nevaljalko, pritvorica, ništarija, moralna nakaza, mekušac, krpa (od čoveka), mufljuz, prasac, džukela, beskičmenjak, uštva, probisvet, licemer, pretvorica reg., nepoštenjak, smutljivac, perfidnik, bezvrednik, podlac, gnus fam., bitanga, baraba, živina, krmak, kurvin sin nar., balabander, gad, dvoličnjak, prokletnik, zlobnik, stoka, đubre (od čoveka), moralna nula, drkadžija nar., moralni imbecil, mamlaz, gnjida, ljigavac fam., zloća, bestidnik, smeće, džukac, pseto, bezobraznik, antihrist, besramnik, nečovek, svinja, odljud ret., prepredenjak, mutivoda, pretvornik, hipokrit, palavorda reg., bruka, ništavac, neotesanac, pokvarenjak, pogančina, protuva, pakosnik, prepredenko, smrdljivac fam., galijot arh., hahar arh., moralno smeće, podmuklica, pizda nar., hulja, pička nar. [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1