izručiti
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /izrǔːt͡ʃiti/
- Hifenacija: i‧zru‧či‧ti
Glagol
[uredi]izrúčiti (ćirilica изру́чити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) odliti, izbaciti, sipati, razliti, isuti, sunuti, isipati, rasuti, izliti, proliti, izasuti, rasprosuti, izručiti [1]
- (značenje izvedeno preko sinonima) isporučiti, dostaviti, izdati, fam. preneti fam., liferovati fam., form. ekstradirati form. [1]
Sinonimi:
- odliti, izbaciti, sipati, razliti, isuti, sunuti, isipati, rasuti, izliti, proliti, izasuti, rasprosuti, izručiti [1]
- isporučiti, dostaviti, izdati, fam. preneti fam., liferovati fam., form. ekstradirati form. [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola izručiti
| Infinitiv: izručiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: izrúčīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
izručim | izručiš | izruči | izručimo | izručite | izruče | |
| Budućnost |
Futur I. |
izručit ću1 izručiću |
izručit ćeš1 izručićeš |
izručit će1 izručiće |
izručit ćemo1 izručićemo |
izručit ćete1 izručićete |
izručit će1 izručiće |
| Futur II. |
budem izručio2 | budeš izručio2 | bude izručio2 | budemo izručili2 | budete izručili2 | budu izručili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
izručio2 sam | izručio2 si | izručio2 je | izručili2 smo | izručili2 ste | izručili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam izručio2 | bio si izručio2 | bio je izručio2 | bili smo izručili2 | bili ste izručili2 | bili su izručili2 | |
| Aorist |
izručih | izruči | izruči | izručismo | izručiste | izručiše | |
| Kondicional I. |
izručio2 bih | izručio2 bi | izručio2 bi | izručili2 bismo | izručili2 biste | izručili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih izručio2 | bio bi izručio2 | bio bi izručio2 | bili bismo izručili2 | bili biste izručili2 | bili bi izručili2 | |
| Imperativ |
- | izruči | - | izručimo | izručite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
izručio m. / izručila f. / izručilo n | izručili m. / izručile f. / izručila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
izručen m. / izručena f. / izručeno n | izručeni m. / izručene f. / izručena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
[uredi]- „izručiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1