Prijeđi na sadržaj

lúpati

Izvor: Wiktionary

lúpati

Glagol

[uredi]

lúpati (ćirilica лу́пати) Šablon:prel Šablon:neprel


Kategorije:

pren.dem.


Oblici:

  1. lupati [1]
  2. lȗpa se [1]
  3. -im [1]
  4. lupati [1]
  5. lupati, -nem [1]


Značenja:

  1. Snažnim zamasima vršiti sudare jednog tela s drugim da bi se izazvao tresak ili snažan zvuk. [1]
  2. Proizvoditi, odavati jake zvuke; treštati, prolamati se. [1]
  3. Udarajući po nečemu ili nečim (o nešto) činiti da se slomi, razbije. [1]
  4. Čistiti (orahe, lešnike, bademe i sl.) od ljuske. [1]
  5. Udarajući žicom (testo, jaja, puter i sl.) pripremati za jelo, mutiti. [1]
  6. Snažno i ubrzano kucati, biti (o srcu). [1]
  7. Oštećivati se. [1]
  8. Sečenje i vađenje leda iz bare, reke i sl. [1]
  9. Reći nešto glupo, neumesno. Novo Miloševo[1]
  10. Su da ri ti se, uda ri ti jed no u dru go. [1]
  11. Udariti se rukom (rukama, šakama) po nekom delu tela (obično kao propratnim gestom uz izraz nekog raspoloženja, osećanja i sl.). [1]


Primeri:

  1. Jèdan svȋra u dvójnice, a jèdan lȗpa u stȃru kánu. Martonoš [1]
  2. Pa kad je čètri sȃta i trȋ ȉzjutra, nè treba sȃt, tàko lúpaju. [2] [3] [4] [5] Tovariševo Jamena Vašica Erdevik Laćarak Sremska Mitrovica Bešenovo Klenak Novi Karlovci Gospođinci Žabalj Kać Gardinovci Kikinda Novo Miloševo Itebej Zrenjanin Tomaševac [1]
  3. Nȅkad su lúpali u klepètušu da zaùstave rȏj. [5] Jarak [1]
  4. Lȗpa mȍj tȁta na prózor. Pavliš [1]
  5. Lȗpa na jèdna vráta, a níje na nȁša pogòdio nego na màđarska vráta. Pomaz [1]
  6. Ȅ, ȍndak ȕjutru dòlazi pòlaženīk, vȅć lȗpa rȁno. Beška [1]
  7. Kad zalȗpa slȕžba, kad lȗpa, ȍnda mȇsimo tu čésnicu. Izbište [1]
  8. Kabo (amper, kofa) je što naglo dole i zdravo lupa. Čenej [1]
  9. Na stȏ su poskákali, pȍčeli da lȗpadu. Pavliš Sremska Mitrovica Novo Miloševo [1]
  10. Posle večȅre kȕvamo kompóta, mȅda, orȁje, orȁse sprȅmimo, lȕpamo orȁse, jémo. Izbište [1]
  11. Ȍraja je nam dála da lȗpamo, da s mȅdom jȅdemo. Novi Sad [1]
  12. Kȁko je nȅkad lúpo òrase. Laćarak [1]
  13. Lȗpamo òraje. Tomaševac [1]
  14. Lȗpam pánjeve, kȕpio sam dŕva, pa pánjevi, pa lȗpam, trȅbalo je cépati. Begeč [1]
  15. Šnȇ smo zváli. Bíla je žȉca, ȍnda sà tom žȉcom smo lúpa li. Stari Slankamen [1]
  16. Lȗpam jáje. Buđanovci [1]
  17. Do bi je nu ma su tre ba „lu pa ti” u van gli sve dok se „gre de na ta va ni ci (pla fo nu) ne ozno je”, odnosno sve dok se testo ne odvaja od po su de. [6] [1]
  18. Štȁ lȗpaš? Novi Bečej Sremska Mitrovica [1]
  19. A sȕdovi se lȗpadu. Izbište [1]
  20. Mesari su zimi organizovali „lupanje leda” — vađenje leda iz bare. [7] Gospođinci [1]
  21. Na Ùskrs, sas jáji ma, tȉčka li smo. Bȃci mo jáje, pa i òna bȃci, ȍnda da se lȕpīdu tȉ dvȁ jàjeta. Bata Novo Miloševo [1]
  22. Kad sam očo drugi put kod doktora i kad sam kazo da sam imo groznice dve, on se lupio rukom preko glave i kazo da se ne sme dalje čekati, prst se mora skinuti. [8] Čenej [1]
  23. Izàšao pa ujedàred lȕpnulo tȏ. Đala [1]


Izvedene reči:

  1. se [1]
  2. lupanje [1]
  3. lȕpiti [1]
  4. se [1]
  5. lȕpnuti [1]


Sinonimi:

  1. kucati [1]
  2. cepati [1]
  3. lupetati [1]
  4. udarati [1]
  5. kvrcati [1]


Izrazi:

  1. glavom o zid ˜ ("silom nastojati postići ono što je nemoguće"). Sombor Novo Miloševo [1]
  2. ˜ kao putomo lotru ("govoriti besmislice"; "Lȗpa ko pȕtom o lótru"). Jamena Čortanovci Mošorin [1]
  3. ˜ mozak ("razmišljati o nečem složenom, teškom"). [1]
  4. o glavu selupati ("snositi posledice nepromišljenog postupka, svetiti se"). Sombor [1]
  5. ˜ glȃvu ("razmišljati o nečem složenom, teškom"; "Ne lȕpaj glȃvu za tȏ"). Novo Miloševo Sombor [1]
  6. ˜ noge ("mnogo hodati"). [1]
  7. ˜ dupe za tanjir supe ("bespotrebno se izlagati napornom putovanju"). Crvena Crkva [1]
  8. ˜ ko oputa o lotru ("isto"). Kumane [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 103.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 510.
  4. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 120, 129.
  5. 5,0 5,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  6. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 42.
  7. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 48.
  8. Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 353.

Napomene

[uredi]