Prijeđi na sadržaj

moći

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Glagol

[uredi]

mȍći

  1. biti u mogućnosti nešto uraditi;
    Ne mogu više, iscrpljen sam.
  2. imati/dobiti dozvolu da se nešto uradi
    Mogu li sjesti ovdje?
  3. znati nešto uraditi
    Mogu napisati pjesmu.

Konjugacija

[uredi]
Infinitiv: moći
broj jednina množina
lice prvo drugo treće prvo drugo treće
Gramatičko vrijeme / način ja ti on / ona
ono
mi vi oni / one
ona
Sadašnjost Prezent mògu (impf.)
mognem (pf.)
možeš (impf.)
mogneš (pf.)
može (impf.)
mogne (pf.)
možemo (impf.)
mognemo (pf.)
možete (impf.)
mognete (pf.)
mògū (impf.)
mognu (pf.)
Budućnost Futur I moći ću
ću moći
moći ćeš
ćeš moći
moći će
će moći
moći ćemo
ćemo moći
moći ćete
ćete moći
moći ćē
ćē moći
Futur II budem mogao
budem mogla
budem moglo
budeš mogao/-la/-lo bude mogao/-la/-lo budemo mogli
budemo mogle
budemo mogla
budete mogli/-e/-a budu mogli/-e/-a
Prošlost Perfekt mogao/-la/-lo sam mogao/-la/-lo si mogao/-la/-lo je mogli/-e/-a smo mogli/-e/-a ste mogli/-e/-a su
Pluskvamperfekt a) bio/-la/-lo sam mogao/-la/-lo
b) bijah mogao/-la/-lo
a) bio/-la/-lo si mogao/-la/-lo
b) bijaše mogao/-la/-lo
a) bio/-la/-lo je mogao/-la/-lo
b) bijaše mogao/-la/-lo
a) bili/-e/-a smo mogli/-e/-a
b) bijasmo mogli/-e/-a
a) bili/-e/-a ste mogli/-e/-a
b) bijaste mogli/-e/-a
a) bili/-e/-a su mogli/-e/-a
b) bijahu mogli/-e/-a
Aorist mogoh može može mogosmo mogoste mogošē
Imperfekt mogāh mogāše mogāše mogāsmo mogāste mogāhū
Kondicional I mogao/-la/-lo bih mogao/-la/-lo bi mogao/-la/-lo bi mogli/-e/-a bismo mogli/-e/-a biste mogli/-e/-a bi
Kondicional II bio/-la/-lo bih mogao/-la/-lo bio/-la/-lo bi mogao/-la/-lo bio/-la/-lo bi mogao/-la/-lo bili/-e/-a bismo mogli/-e/-a bili/-e/-a biste mogli/-e/-a bili/-e/-a bi mogli/-e/-a
Imperativ - mogni! (neka mognē!) mognimo! mognite! (neka mognū!)


Izvedenice

[uredi]

Prijevod

[uredi]

Također pogledajte

[uredi]

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /môt͡ɕi/
  • Hifenacija: mo‧ći

Imenica

[uredi]

mȍći f (ćirilica мо̏ћи)

Značenja:

  1. (značenje izvedeno preko sinonima) biti u stanju/mogućnosti, imati mogućnost/sposobnost, imati snage/moći, biti kadar/sposoban [1]
  2. (značenje izvedeno preko sinonima) umeti, znati, biti sposoban/vešt, biti vičan/umešan [1]


Sinonimi:

  1. biti u stanju/mogućnosti, imati mogućnost/sposobnost, imati snage/moći, biti kadar/sposoban [1]
  2. umeti, znati, biti sposoban/vešt, biti vičan/umešan [1]



Deklinacija

[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

[uredi]
  • moći” u Hrvatskom jezičnom portalu

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /môt͡ɕi/
  • Hifenacija: mo‧ći

Glagol

[uredi]

mȍći (ćirilica мо̏ћи) svrš. i nesvrš.

Značenja:

  1. (značenje izvedeno preko sinonima) biti u stanju/mogućnosti, imati mogućnost/sposobnost, imati snage/moći, biti kadar/sposoban [1]
  2. (značenje izvedeno preko sinonima) umeti, znati, biti sposoban/vešt, biti vičan/umešan [1]


Sinonimi:

  1. biti u stanju/mogućnosti, imati mogućnost/sposobnost, imati snage/moći, biti kadar/sposoban [1]
  2. umeti, znati, biti sposoban/vešt, biti vičan/umešan [1]



Konjugacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • moći” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1