mustra

Iz Wiktionary
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Srpskohrvatski[uredi]

Izgovor[uredi]

  • IPA: /mûstra/
  • Hifenacija: mu‧stra

Imenica[uredi]

mȕstra f (ćirilica му̏стра)


Oblici:

  1. mȕstra [1]

Značenja:

  1. Uzorak, primerak nečega. [1]
  2. Model na osnovu koga se radi, izrađuje drugi predmet, oblik i sl. [1]
  3. Šablon za ukrašavanje zidova posle krečenja. [1]
  4. Šara kao model za vez, tkanje, pletivo i sl. [1]
  5. Šablon za krojenje, model kroja neke odeće ili obuće izrezan od papira ili prostije tkanine. [1]
  6. Primer, uzor, ugled. Novi Kneževac[1]
  7. Osoba koja ne može služiti za primer, uzor. Kikinda[1]
  8. Lukava, prefrigana, prepredena osoba. [1]

Primeri:

  1. Ȍdnēla sam šnàjdērki ònū mòjū cìcanu àljinu da ìmā mȕstru kad mi nȍvu bȕde šȉla. Bačinci [1]
  2. Na vášar se skȕpimo mȋ žène i vȍlemo vȉše da glédimo mȕstre neg nȅšto drȕgo, pa tàko svȁka kȗpi drȕgu da mȍž da mȇnjamo. Jaša Tomić [1]
  3. A u Sivcu, u Bačkoj, bilo je da se plati i 400—500 dinara za „mustru” ( — Čr; NK Ki) [RSB]; mȕstra. [2] [1]
  4. Kod nas je jako fina mustra čamaca. [3] Gardinovci [1]
  5. U Tomaševcu i Orlovatu međusobno u selu davane su „mustre” na pregledanje besplatno. [1]
  6. Doneću ti mustru da vidiš koje boje će biti moja aljina. [4] [5] Čenej Laćarak Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Jasenovo Ivanda [1]
  7. Ova mustra moleraja je lepa. Novi Kneževac Novi Karlovci [1]
  8. Tȗ krȕpnu mȕstru ću da mètem u kȗjnu, a tȗ sitnȋju ù sobu. Jaša Tomić [1]
  9. Ìmā mòlērka nȍve mȕstre, bȁš bi nam tàkē pasírale za trȇm. Laćarak [1]
  10. Božanka će mi raditi ganak jel ona ima lepe mustre. [4] [5] Čenej Bačinci Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Mokrin Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Veliki Gaj Ivanda [1]
  11. U određenim centrima u Sremu [...] i u drugim sremskim mestima postojale su žene specijalnog zanimanja zvane „trukerke” koje su na doneta platna prenosile izabranu „mustru” ( — CC). [6] [1]
  12. Nȅka mȕstra — tȍ nisu ni rúže ni nȉšta. Dobrinci [1]
  13. Volem jednostavno, bez mlogo mustre. [4] [5] Čenej Bačinci Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Deska [1]
  14. Mȏra da ȕzmem mȕstru za onàki svèter što je štrȉkala Mára njȇnim ùnuku. Jaša Tomić [1]
  15. Uzela sam mustru za šivenje. Novi Kneževac [1]
  16. Đonovi ili pendžeta [papuče] kroje se po „mustri” načinjenoj od kartona, i to za svaku veličinu posebno. [7] Vršac [1]
  17. Mustre za krojenje sastavnih delova opanka, od tanjeg kartona; ima ih u svim veličinama i modelima. [8] [1]
  18. Tȇ širòke rukáve da mi šȉješ po ònoj mȕstri što sam dȍnela. [9] Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  19. Tȏ je jèdna mȕstra i ȍnda po mȅri kròji, svȁkom čovèku koji dȏđe ìzmeri, ȍndak po njègovoj mȅri, ali tȅk mȕstra. Fȏrma òna. Kovilj [1]
  20. Li ci ta ri će za me ni ti dr ve ne ka lu pe na plehane modle, „mustre” za cepanje testa. [10] [1]
  21. Ta jȃ nȉkad da kȗpim vȉše mȕstre za guràbije, a dèca vȍle kad ìma svakojáki. [11] Jaša Tomić Đala Srpska Crnja Šurjan Boka Neuzina Veliko Središte Alibunar Vračev Gaj [1]
  22. Mȕstre ȉma za šápe, a i za kȅks ȉma òne mȕstrice. [11] Itebej [1]
  23. Majstor Lȗka bȉo zdrȁvo dȍbar šȕster. Kad dȏđeš, ȏn ti pòkāže mȕstre i mȍž da bȋraš, je l ȍćeš u špȉc cìpele, je l zàtubaste, mož da ìma štȉklu i da bȉde brȅz. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  24. Dȁ, sȁv mi je ȏn pa nȅka mȕstra, ȏn znȃ kȁko trȅba da se rȃdi, ȍndak nek glédi svȏj pòso, a nȅ da se mȇša i da dìvāni kojèšta. [1]
  25. I on mi neka mustra od čoveka. Jasenovo [1]
  26. Ćuti, znam te koja si mustra. [4] [5] Čenej Subotica Pačir Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Ilandža Ivanda [1]
  27. I jèsi mi tȋ nȅka mȕstra. Bačinci [1]
  28. Òna tvòja mȕstra dȉgla nȏs, jȃ kȃžem: „Bàr dān”, a òna vala nȇće da se jȃvlja pȁorima. Jaša Tomić [1]
  29. Ta mȕstre bȇčke, naméstile kȕću, napazárile svȁšta, a što se nísu ȕdale, tȏ máčku ȍ rep. Jaša Tomić Đurđevo Mokrin Taraš Šurjan Boka Neuzina [1]

Sinonimi:

  1. kroj [1]
  2. modla [1]
  3. kalup [1]

Deklinacija[uredi]

Reference[uredi]

  • mustra” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 81.
  3. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  6. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 24.
  7. Milan Milošev, Vršačke papudžije. — Rad, 6, 1957, 121—137, str. 126.
  8. Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 327.
  9. Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  10. Olga Kovačev, Prilog proučavanju istorijata liciterskog zanata u Vojvodini. — Rad, 35, 1993, 219—227, str. 223.
  11. 11,0 11,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.