modla
modla
modla (srpskohrvatski, ćir., модла)
[uredi]Imenica
[uredi]modla f (ćirilica модла)
Kategorije:
rib.
Oblici:
Značenja:
- Metalna ili limena posuda različitog oblika u kojoj se peku kore za tortu, razne vrste kolača. Čerević[1]
- Na ročito iz rađen pred met raz ličitog ob li ka ko jim se ob li ku je te sto za sit ne ko lače. [1]
- Okrugla duboka posuda za pečenje hleba. [1]
- Drvce, štapić kojim se određuje razmak između četki na mreži, između komadića olova i sl. [1]
- Užlebljena letva kojom se određuje razmak između drvenih držača crepa. [1]
Primeri:
- Donesi modlu u obliku srca, napravićemo rozlo srce. [2] [3] Čenej Sot Šatrinci Subotica Martonoš Drljan Lalić Tovariševo Kać Novi Sad Novi Kneževac Kikinda Izbište Sefkerin Jasenovo Kajtasovo [1]
- U módli se pèče tȏrta. [3] Sivac [1]
- Zatim se to dobro u masti izmeša i saspe u dugačku modlu. [4] Sremska Mitrovica [1]
- Eh, da mi je jedna zvezdasta modla za gurabije. Begeč [1]
- Ȍnda šápice òne, òne u módlama što se prȁve. Stari Slankamen [1]
- U módle se nȁjviše stȁvlja tȇsto za sȉtne koláče, pa bȉdu ko krȗg, jel sȗnce, pa ìma zvèzdica i tàko raznorȃzni. Jaša Tomić [1]
- Ne znam di sam metla modle za gurabije. [2] [3] Čenej Pačir Turija Deronje Bačka Palanka Novo Miloševo Srpska Crnja Itebej Žitište Šurjan Boka Neuzina Veliko Središte Vršac Jasenovo Vračev Gaj [1]
- Somborski lončari su proizvodili razne predmete: [...], „modlu za kuglof”. [5] Sombor Čerević [1]
- Predmete od bakra čine: razne „modle” i činije za „kuglof”, te „vangle”, kotlovi (bakrači), cedila i kutlače. [6] [1]
- Módla, tȏ je ȉsto bílo zèmljano. Tȗ je kùglōv prȁvila i mìlibrot. [3] Martinci Čortanovci Sombor Gospođinci Novi Bečej Žitište [1]
- Módle plèhane za lȅbac i na žèravicu. [3] Žitište [1]
- Očisti modlu da metem da ispečem lebac. [2] [3] Čenej Kikinda Novo Miloševo Bašaid Itebej Konak Ivanda [1]
- Osobito kuhinjsko posuđe su „modle”, gvozdene, nešto dublje okrugle tepsije. Ima ih i sa nogama. Ako je modla sa nogama, onda se pod nju stavlja žeravica. [7] Jarkovac [1]
- Modle se zvale. To se uzme šiba neka, štapić, drvce neko izmeri se i onda kad se četka mreža, meri se jedan ovaj, a onaj drugi, gornjaka se ide po ovome. [8] Sremska Mitrovica [1]
- Dužìna crȇpa se ìzmeri, i òni su nàpravili tȕ òbrānicu — mȉ kȃžemo módla — zàto što [j]e òna bíla zàrezana ovàko i óde ovàko, pa si pȍsle mȍgo kao kȃntu da òbesiš. [1]
- Ȉma módla — òni su kázali òbrānica. Đala [1]
Sinonimi:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Divljač i lovstvo Panonije. 1989, 156 str, str. 112.
- ↑ Mirjana Maksić, Prilog proučavanju leksike Srema. — PPJ, 16, 1980, 93—122, str. 183.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 12.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 91.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.