plek
plek
plek (srpskohrvatski, ćir., плек)[uredi]
Imenica[uredi]
plek m (ćirilica плек)
Značenja:
- Tanka ploča od kovanog ili valjanog gvožđa ili drugog metala. [1]
Primeri:
- Osto je još onaj plek na kapiji da se ofarba. [2] [3] [4] [5] Čenej Čerević Pačir Sivac Bačko Gradište Gospođinci Begeč Novi Sad Vilovo Kovilj Srpski Krstur Mokrin Bašaid Novi Bečej Itebej Zrenjanin Šurjan Boka Neuzina Konak Farkaždin Baranda Ivanda [1]
- Da mi nȃđeš jedno párče plèka da mȅtem ispod fùrune, jebo kad mi pȁdne žȃr, da mi ne progòre kr̀pare. Jaša Tomić [1]
- Òvo je za búšenje prédmeta, gvȏžđa, žȅljeza ili nekog plȅka. Đala [1]
- Duplíri — tȍ su od plȅka, pa tȕ mȅtu svéće, kao čiráci. [5] Vršac Izbište Jasenovo Crvena Crkva Deska Senpeter [1]
- Kad pèčeš kȍre, ȍnak mȏra dòbro da nàmažeš plȅk s mȃšćom, jebo će da se zàlēpi, pa kad ga ìzvrneš, nȇ da ìspadne. Jaša Tomić [1]
- Plȅk, tȗ se pèče i koláči i pečénje. Tȏ se u rérnu mȅte. [2] Botoš Martinci Prhovo Mol Gardinovci Đala Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Mokrin Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Šurjan Boka Neuzina Konak Dobrica Margita Veliko Središte Vršac Alibunar Uljma Kovin Ivanda [1]
- Dòbro se ìzmēsi, pa se nàmesti kao u plȅk il u šèrpenju, i tȏ se tàko pèče. Aradac [1]
- Iséčemo u pȁrčada i ȍnda lȇpo uvȃljamo u brȁšno i ȍnda mȅtemo u plȅk — tȍ se péče u špȍret. Vršac Crvena Crkva Deska [1]
- Za tȏrtu ȉma plȅk. [2] Novo Miloševo [1]
Sinonimi:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 169. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 134, 145.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79, 162, 347. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem