obezglaviti
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /obezɡlǎːʋiti/
- Hifenacija: o‧be‧zgla‧vi‧ti
Glagol
[uredi]obezgláviti (ćirilica обезгла́вити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) likvidirati, fam. odstraniti fam., smaknuti fam., dotući fam., dokrajčiti fam., dokusuriti fam., pokositi fam., srediti fam., zgromiti fam., proliti krv fam., izr. sastaviti sa zemljom fam. izr., prikratiti za glavu fam. izr., poslati na drugi svet fam. izr., doći glave fam., žarg. ukokati žarg., koknuti žarg., ucmekati žarg., overiti žarg., zveknuti žarg., zbrisati s lica zemlje, usmrtiti, umoriti, oduzeti život, pogubiti, lišiti života, izvršiti ubistvo [1]
Sinonimi:
- likvidirati, fam. odstraniti fam., smaknuti fam., dotući fam., dokrajčiti fam., dokusuriti fam., pokositi fam., srediti fam., zgromiti fam., proliti krv fam., izr. sastaviti sa zemljom fam. izr., prikratiti za glavu fam. izr., poslati na drugi svet fam. izr., doći glave fam., žarg. ukokati žarg., koknuti žarg., ucmekati žarg., overiti žarg., zveknuti žarg., zbrisati s lica zemlje, usmrtiti, umoriti, oduzeti život, pogubiti, lišiti života, izvršiti ubistvo [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola obezglaviti
Infinitiv: obezglaviti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: obezglávīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
obezglavim | obezglaviš | obezglavi | obezglavimo | obezglavite | obezglave | |
Budućnost |
Futur I. |
obezglavit ću1 obezglaviću |
obezglavit ćeš1 obezglavićeš |
obezglavit će1 obezglaviće |
obezglavit ćemo1 obezglavićemo |
obezglavit ćete1 obezglavićete |
obezglavit će1 obezglaviće |
Futur II. |
budem obezglavio2 | budeš obezglavio2 | bude obezglavio2 | budemo obezglavili2 | budete obezglavili2 | budu obezglavili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
obezglavio2 sam | obezglavio2 si | obezglavio2 je | obezglavili2 smo | obezglavili2 ste | obezglavili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam obezglavio2 | bio si obezglavio2 | bio je obezglavio2 | bili smo obezglavili2 | bili ste obezglavili2 | bili su obezglavili2 | |
Aorist |
obezglavih | obezglavi | obezglavi | obezglavismo | obezglaviste | obezglaviše | |
Kondicional I. |
obezglavio2 bih | obezglavio2 bi | obezglavio2 bi | obezglavili2 bismo | obezglavili2 biste | obezglavili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih obezglavio2 | bio bi obezglavio2 | bio bi obezglavio2 | bili bismo obezglavili2 | bili biste obezglavili2 | bili bi obezglavili2 | |
Imperativ |
- | obezglavi | - | obezglavimo | obezglavite | - | |
Glagolski pridjev radni |
obezglavio m. / obezglavila f. / obezglavilo n | obezglavili m. / obezglavile f. / obezglavila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
obezglavljen m. / obezglavljena f. / obezglavljeno n | obezglavljeni m. / obezglavljene f. / obezglavljena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „obezglaviti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1